Пословник о раду Скупштине Аутономне покрајине Војводине

ПОСЛОВНИК О РАДУ
СКУПШТИНЕ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

("Сл. лист АП Војводине", бр. 60/2018 - пречишћен текст)

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Пословником о раду Скупштине Аутономне покрајине Војводине (у даљем тексту: Пословник) ближе се уређују организација и начин рада Скупштине Аутономне покрајине Војводине (у даљем тексту: Скупштина) и друга питања од значаја за рад Скупштине.

Члан 2.

Именице које означавају службене позиције, положаје и функције у Скупштини, користе се у облику који изражава пол лица које је њихов носилац.

Члан 3.

У раду Скупштине, поред српског језика и ћириличког писма, у равноправној службеној употреби су и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, у складу са Статутом.

II КОНСТИТУИСАЊЕ СКУПШТИНЕ

1. Сазивање прве седнице Скупштине

Члан 4.

Прву седницу Скупштине сазива председник Скупштине претходног сазива у року од три дана од дана подношења извештаја Покрајинске изборне комисије о спроведеним изборима.

Уколико председник Скупштине претходног сазива у утврђеном року не сазове седницу, седницу ће сазвати најстарији потпредседник претходног сазива, у наредном року од три дана.

Седници Скупштине до избора председника Скупштине председава најстарији посланик, који је присутан на седници, коме у раду помаже генерални секретар Скупштине.

Члан 5.

На првој седници Скупштине:

- бира Комисију за потврђивање мандата посланика;

- потврђују се мандати посланика;

- образују посланичке групе;

- врши се избор председника Скупштине;

- доноси се одлука о броју потпредседника Скупштине, на предлог председника и врши се избор потпредседника Скупштине;

- именује генерални секретар Скупштине.

На првој седници Скупштине могу се образовати и радна тела Скупштине.

2. Потврђивање мандата посланика

Члан 6.

Посланици стичу права и дужности даном потврђивања мандата.

Скупштина потврђује мандат посланика на основу уверења о избору посланика и извештаја Покрајинске изборне комисије о спроведеним изборима.

Скупштина образује Комисију за потврђивање мандата посланика (у даљем тексту: Комисија), од седам чланова.

У саставу Комисије обезбеђује се сразмерна заступљеност посланика изабраних на предлог политичких странака, коалиције политичких странака или коалиције политичке странке и групе грађана или групе грађана.

Члан 7.

Председника и чланове Комисије предлаже посланик који председава седници Скупштине. Комисија је изабрана ако за њу гласа већина присутних посланика.

Члан 8.

Комисија почиње са радом одмах по њеном избору.

Комисија ради на седници којој присуствује већина чланова Комисије и, а одлучује већином гласова од укупног броја чланова Комисије.

Члан 9.

На основу извештаја Покрајинске изборне комисије о спроведеним изборима, Комисија утврђује да ли су подаци из уверења о избору сваког посланика истоветни са подацима из извештаја Покрајинске изборне комисије и о томе подноси извештај Скупштини, у писаном облику који садржи:

- предлог за потврђивање мандата сваког посланика,

- образложен предлог да се одложи потврђивање мандата појединих посланика.

Члан Комисије за којег се предлаже одлагање потврђивања мандата не може да учествује у одлучивању о том предлогу.

Члан 10.

Извештај Комисије Скупштина разматра и усваја у целини, ако Комисија није предложила одлагање потврђивања мандата појединих посланика.

Када Комисија у свом извештају предложи да се посланику одложи потврђивање мандата, о сваком таквом предлогу гласа се посебно.

Подношењем Извештаја Скупштини, Комисија престаје са радом.

Члан 11.

Када Скупштина одложи потврђивање мандата посланику, обавезаће Покрајинску изборну комисију да изврши проверу ваљаности уверења о избору посланика и да о томе обавести Скупштину у року од осам дана од дана пријема скупштинске одлуке.

О потврђивању мандата посланика из става 1. овог члана Скупштина одлучује после разматрања обавештења Покрајинске изборне комисије.

Посланик коме је одложено потврђивање мандата, има право да присуствује седницама Скупштине и учествује у раду без права одлучивања.

Члан 12.

Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине посланика.

Даном конституисања Скупштине, престаје мандат посланика претходног сазива.

3. Образовање посланичких група

Члан 13.

Посланичке групе образују се на начин утврђен овим пословником.

4. Избор председника Скупштине

Члан 14.

Кандидата за председника Скупштине може да предложи најмање 20 посланика.

Посланик може да учествује у предлагању само једног кандидата.

Предлог кандидата за председника Скупштине подноси се председавајућем, у писаном облику.

Члан 15.

Предлог садржи име и презиме кандидата, кратку биографију, страначку припадност, назив изборне листе са које је изабран, име и презиме представника предлагача, образложење и сагласност кандидата у писаном облику.

Председавајући доставља посланицима примљене предлоге кандидата за председника Скупштине.

Представник предлагача има право да усмено образложи предлог.

Члан 16.

О предлогу кандидата за председника Скупштине отвара се претрес.

По закључењу претреса, председавајући утврђује листу кандидата за председника Скупштине по азбучном реду почетног слова презимена кандидата.

Члан 17.

Председник Скупштине бира се јавним гласањем ако Скупштина не донесе одлуку о тајном гласању.

Гласање се врши по одредбама овог пословника о одлучивању јавним гласањем.

Када је предложено више кандидата за председника гласа се прозивањем посланика.

Када Скупштина одлучи да се гласа тајно, гласање се врши по одредбама овог пословника о одлучивању тајним гласањем.

Члан 18.

Гласањем за избор председника Скупштине руководи председавајући, коме у раду помажу два најмлађа посланика, која су присутна на седници и генерални секретар Скупштине.

Кандидат за председника Скупштине не може да руководи гласањем, нити да помаже председавајућем у руковођењу гласањем.

Члан 19.

За председника Скупштине изабран је посланик који је добио већину гласова од укупног броја посланика.

Када је предложен један кандидат који није добио потребну већину или су предложена два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља.

Када је предложено више кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поновиће се гласање за два кандидата која су добила највећи број гласова, односно за кандидате који су добили највећи и истовремено једнаки број гласова.

Ако у другом кругу председник Скупштине није изабран, поступак избора се понавља.

Члан 20.

Приликом ступања на дужност председник Скупштине пред Скупштином полаже заклетву која гласи:

"Заклињем се да ћу поштовати Устав и закон Републике Србије, Статут Аутономне покрајине Војводине и да ћу дужност председника Скупштине Аутономне покрајине Војводине обављати савесно, непристрасно и одговорно, руководећи се демократским начелима, интересима грађана и интересима Аутономне покрајине Војводине и да ћу чувати углед Скупштине".

Члан 21.

Након избора, председник Скупштине преузима председавање на седници.

5. Избор потпредседника Скупштине

Члан 22.

Приликом сваког конституисања Скупштина утврђује број потпредседника, на предлог председника.

Приликом предлагања броја потпредседника узима се у обзир број и величина посланичких група које су образоване приликом конституисања Скупштине.

Члан 23.

Најмање 20 посланика може да предложи једног или више кандидата за потпредседника Скупштине, али највише до броја који се бира.

Предлог кандидата за потпредседника Скупштине подноси се председнику Скупштине, у писаном облику.

Члан 24.

Предлог садржи име и презиме кандидата, кратку биографију, страначку припадност, назив изборне листе са које је изабран, име и презиме представника предлагача, образложење и сагласност кандидата у писаном облику.

Председник Скупштине доставља посланицима примљене предлоге.

Представник предлагача има право да усмено образложи предлог.

О предлогу кандидата отвара се претрес.

По закључењу претреса председник Скупштине утврђује листу кандидата за потпредседнике Скупштине по азбучном реду почетног слова презимена кандидата.

Члан 25.

Гласање за избор потпредседника Скупштине врши се по одредбама овог пословника о гласању за избор председника Скупштине.

Сваки посланик гласа за највише онолико кандидата колико се потпредседника бира.

Члан 26.

За потпредседника Скупштине изабран је кандидат који је добио већину гласова од укупног броја посланика.

Када је предложено онолико кандидата колико се бира, а није изабран предвиђени број или ниједан потпредседник Скупштине, понавља се поступак избора за онај број потпредседника Скупштине који нису изабрани.

Када је предложено више кандидата од броја који се бира, а није изабран предвиђени број потпредседника Скупштине, поновиће се гласање за онај број потпредседника Скупштине који нису изабрани и то између преосталих предложених кандидата.

Уколико у другом кругу није изабран предвиђени број потпредседника Скупштине, понавља се избор за онај број потпредседника који нису изабрани.

Члан 27.

Приликом ступања на дужност потпредседник Скупштине пред Скупштином полаже заклетву која гласи:

"Заклињем се да ћу поштовати Устав и закон Републике Србије, Статут Аутономне покрајине Војводине и да ћу дужност потпредседника Скупштине Аутономне покрајине Војводине обављати савесно, непристрасно и одговорно, руководећи са демократским начелима, интересима грађана и интересима Аутономне покрајине Војводине и да ћу чувати углед Скупштине".

6. Именовање генералног секретара Скупштине

Члан 28.

Скупштина има генералног секретара.

Кандидата за генералног секретара Скупштине предлаже председник Скупштине.

Предлог садржи име и презиме кандидата, кратку биографију, образложење и сагласност кандидата, у писаном облику.

Генерални секретар Скупштине именује се на четири године. После сваког конституисања Скупштине именује се генерални секретар Скупштине.

За генералног секретара Скупштине може бити именовано лице са завршеним правним факултетом, положеним државним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање пет година у струци.

III ОРГАНИЗАЦИЈА СКУПШТИНЕ

1. Председник, потпредседник, генерални секретар и заменик генералног секретара Скупштине

а) Председник Скупштине

Члан 29.

Председник Скупштине представља Скупштину; расписује изборе за посланике; сазива седнице Скупштине и утврђује предлог дневног реда; сазива састанке Колегијума Скупштине и председава састанцима; председава седницама Скупштине; стара се о примени Пословника; стара се о благовременом и усклађеном раду радних тела; потписује акте које је донела Скупштина; одређује представнике Скупштине у појединим репрезентативним приликама; прихвата покровитељства у име Скупштине и врши друге послове утврђене Статутом, покрајинском скупштинском одлуком и овим пословником.

Члан 30.

Мандат председника Скупштине траје четири године.

Председнику Скупштине престаје функција пре истека времена на које је изабран: оставком, разрешењем или престанком мандата посланика.

У случају из става 2. овог члана функцију председника Скупштине привремено обавља најстарији потпредседник Скупштине, до избора новог председника.

Председник Скупштине оставку подноси Скупштини у писаном облику или усмено на седници Скупштине.

Председнику Скупштине функција престаје даном и часом подношења оставке.

О поднетој оставци не отвара се претрес и Скупштина констатује престанак функције председника Скупштине.

Члан 31.

Скупштина може да разреши председника Скупштине пре истека времена на које је изабран, по поступку предвиђеном за избор председника Скупштине.

Члан 32.

Када председнику Скупштине престане функција пре истека времена на које је изабран Скупштина ће на истој, а најкасније на наредној седници, започети поступак избора председника Скупштине, у складу са одредбама овог пословника.

б) Потпредседник Скупштине

Члан 33.

Потпредседник Скупштине помаже председнику Скупштине у обављању послова из његовог делокруга и обавља послове које му председник повери.

Председника Скупштине, у случају његове одсутности или спречености да обавља своју функцију, замењује потпредседник кога председник Скупштине одреди, а уколико га председник Скупштине не одреди, замењује га најстарији потпредседник.

Члан 34.

Потпредседнику Скупштине престаје функција пре истека времена на које је изабран: оставком, разрешењем или престанком мандата посланика, по поступку и на начин предвиђен за престанак функције председника Скупштине.

в) Генерални секретар Скупштине

Члан 35.

Генерални секретар Скупштине помаже председнику и потпредседницима Скупштине у припреми и вођењу седница, руководи Службом Скупштине, стара се о спровођењу одлука и закључака које доноси Скупштина, а односе се на организацију и рад Скупштине, стара се о обезбеђивању услова за рад посланика, посланичких група и радних тела Скупштине и врши друге послове одређене овим пословником.

Генерални секретар је за свој рад одговоран Скупштини и председнику Скупштине.

Функција генералног секретара престаје даном именовања генералног секретара новог сазива Скупштине, даном подношења оставке или разрешењем.

Генерални секретар Скупштине разрешава се по поступку предвиђеном за његово именовање.

До именовања новог генералног секретара дужност генералног секретара врши заменик генералног секретара.

г) Заменик генералног секретара Скупштине

Члан 36.

Генерални секретар Скупштине има заменика.

Заменика генералног секретара помаже генералном секретару у раду и замењује га у случају његовог одсуства или спречености да обавља послове.

Заменика генералног секретара именује Скупштина на предлог генералног секретара Скупштине, уз писану сагласност председника Скупштине.

За заменика генералног секретара Скупштине може бити именовано лице са завршеним правним факултетом, положеним државним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање пет година у струци.

Функција заменика генералног секретара престаје даном именовања новог заменика генералног секретара, даном подношења оставке или разрешењем.

Заменик генералног секретара Скупштине разрешава се по поступку предвиђеном за његово именовање.

2. Посланичка група

Члан 37.

У Скупштини може да се образује посланичка група од најмање пет посланика.

Посланик може бити члан само једне посланичке групе.

Члан 38.

Посланичка група се образује тако што се председнику Скупштине подноси списак чланова који је потписао сваки члан посланичке групе. На списку се посебно назначава председник посланичке групе и његов заменик.

О промени састава посланичке групе, председник посланичке групе обавештава председника Скупштине, у писаном облику.

Приликом иступања из посланичке групе, посланик доставља председнику Скупштине, потписану изјаву о иступању.

Приликом приступања новог члана посланичкој групи, председник посланичке групе доставља председнику Скупштине потписану изјаву о његовом приступању.

Члан 39.

Посланичку групу представља председник посланичке групе. Посланичка група има заменика председника посланичке групе, који замењује председника у случају одсутности.

Када посланичку групу представља заменик председника, односно овлашћени представник, он преузима овлашћења председника посланичке групе.

Члан 40.

Седницу посланичке групе сазива председник посланичке групе, ради разматрања и претресања питања из надлежности Скупштине.

Седницу посланичке групе може сазвати и заменик председника по овлашћењу председника или у случају објективне спречености председника да то учини.

3. Радна тела Скупштине

Члан 41.

У Скупштини се образују стална и привремена радна тела.

Стална радна тела су одбори.

Привремена радна тела су: анкетни одбори и комисије.

Члан 42.

Председник Скупштине, на предлог радног тела, може да ангажује научне или стручне институције или појединце ради проучавања појединих питања из делокруга рада радног тела.

а) Одбори

Члан 43.

За разматрање и претресање питања из надлежности Скупштине, предлагање аката, сагледавање стања у одређеним областима и вршење других послова, образују се одбори као стална радна тела.

Члан 44.

Председник Скупштине у договору са председницима посланичких група, предлаже кандидате за председнике и чланове одбора, сразмерно броју посланика које те посланичке групе имају у Скупштини.

Члан 45.

О предлогу за избор председника и чланова одбора одлучује се у целини јавним гласањем. Одлука је донета, ако је за њу гласала већина присутних посланика.

Члан 46.

Одбор има председника и 10 чланова, ако овим пословником није другачије одређено.

Одбор на првој седници бира, из реда својих чланова, заменика председника одбора.

Посланик може бити члан највише три одбора Скупштине.

Члан 47.

Председник Скупштине, на предлог посланичке групе, предлаже Скупштини разрешење члана одбора из реда чланова те посланичке групе пре истека његовог мандата и избор новог члана одбора.

Скупштина одлучује о разрешењу и избору новог члана одбора после достављања предлога посланичке групе.

Члан 48.

Одбор може да образује пододбор, а председник одбора радну групу, ради разматрања одређеног питања из свог делокруга.

Пододбор може имати највише седам чланова, с тим да већину чланова чине чланови одбора.

У пододбор и радну групу могу да се именују и стручњаци из области за коју се пододбор односно радна група образује.

Члан 49.

Одбор доноси годишњи програм рада, о чему обавештава председника Скупштине.

Програм се доноси на почетку године, на предлог председника Одбора.

Одбор може давати предлоге за годишњи план рада Скупштине најкасније до 01. децембра текуће године, за годишњи план рада за наредну годину.

Седница одбора

Члан 50.

Седницу одбора сазива председник одбора.

Председник одбора дужан је да сазове седницу одбора на захтев најмање 1/3 чланова одбора или на захтев председника Скупштине. Ако председник одбора не сазове седницу у захтеваном року, седницу одбора сазива заменик председника одбора или председник Скупштине.

Седнице одбора одржавају се у седишту Скупштине.

Уколико постоје оправдани разлози, седнице одбора могу да се одрже и ван седишта Скупштине.

Одбор ради у седници којој присуствује већина чланова одбора, а одлучује већином гласова присутних чланова одбора.

Позив за седницу одбора доставља се члановима одбора најкасније пет дана пре дана одређеног за одржавање седнице одбора.У предлог дневног реда може да се унесе предлог акта који је достављен одбору на разматрање.

Сазив, материјал за седницу одбора и записник са претходне седнице одбора достављају се члановима одбора у електронском облику.

Поред питања из дневног реда одбор може расправљати и о другим питањима из делокруга одбора, у циљу обавештавања одбора.

Изузетно, позив за седницу одбора може да се достави и у краћем року, при чему је председник одбора дужан да на седници одбора образложи такав поступак.

У случају сазивања седнице одбора у краћем року, материјали се достављају најкасније 24 часа пре одржавања седнице Одбора, осим у случају сазивања седнице Скупштине по основу члана 79. став 3. Пословника.

Члан 51.

Члан Одбора је дужан да присуствује седници одбора.

О спречености да присуствује седници одбора, као и о разлозима спречености, члан одбора је дужан да благовремено обавести председника одбора.

Седници одбора може да присуствује и учествује у раду, без права одлучивања, и посланик који није члан одбора.

Када се на седници одбора разматрају предлози одлука и амандмана на предлоге одлука, на седницу се позивају и подносиоци тих предлога и амандмана, односно њихови овлашћени представници.

У раду одбора учествују представници и повереници Покрајинске владе.

У раду одбора могу по позиву да учествују и друга стручна лица.

У извршавању послова из свог делокруга одбор може преко свог председника да тражи од органа покрајинске управе податке и информације од значаја за рад одбора.

Члан 52.

Након завршетка претреса одбор подноси Скупштини извештај који садржи мишљење односно предлоге одбора. Одбор одређује известиоца који, по потреби, на седници Скупштине образлаже извештај и став одбора.

На захтев појединог члана одбора, његово издвојено мишљење, које је изложио на седници одбора, констатује се у извештају одбора и он има право да га образложи на седници Скупштине.

Члан 53.

О седници одбора води се записник.

У записник се уносе имена присутних и одсутних чланова одбора и имена других учесника седнице, усмени и писани предлози, ставови одбора, резултати сваког гласања, као и имена известиоци које је одредио одбор.

Записник, одбор усваја на наредној седници и потписују га председник и секретар одбора и ставља се печат Скупштине.

Стенографске белешке воде се на седници одбора, уколико то одбор захтева.

Члан 54.

Одбори сарађују међусобно.

О питању које је од заједничког интереса одбори могу да одрже заједничку седницу.

О питању из става 2. овог члана одбор одвојено одлучује.

Члан 55.

Одбори су:

1. Одбор за питања уставно-правног положаја Покрајине,

2. Одбор за националну равноправност,

3. Одбор за сарадњу са одборима Народне скупштине у остваривању надлежности Покрајине,

4. Одбор за прописе,

5. Одбор за привреду,

6. Одбор за пољопривреду,

7. Одбор за урбанизам, просторно планирање и заштиту животне средине,

8. Одбор за буџет и финансије,

9. Одбор за образовање и науку,

10. Одбор за омладину и спорт,

11. Одбор за здравство, социјалну политику, рад, демографску политику и друштвену бригу о деци,

12. Одбор за културу и јавно информисање,

13. Одбор за представке и предлоге,

14. Одбор за организацију управе и локалну самоуправу,

15. Одбор за административна и мандатна питања,

16. Одбор за утврђивање истоветности покрајинских прописа на језицима у службеној употреби,

17. Одбор за безбедност,

18. Одбор за европске интеграције и међурегионалну сарадњу,

19. Одбор за равноправност полова.

Члан 56.

Одбор за питања уставно-правног положаја Покрајине разматра питања остваривања уставног положаја Покрајине, предлог за промену Статута и разматра и утврђује предлог акта о промени Статута; разматра предлог да Скупштина распише референдум у складу са овим Пословником; утврђује предлог акта о изгледу и коришћењу симбола и традиционалних симбола АП Војводине, начелна питања примене Статута; предлаже да Скупштина буде предлагач закона и амандмана на предлоге закона које доноси Народна скупштина Републике Србије (у даљем тексту: Народна скупштина) у области остваривања уставно-правног положаја Покрајине.

Одбор има 15 чланова, од којих су четири из реда истакнутих научних и стручних радника.

Председник Скупштине је председник овог одбора.

Члан 57.

Одбор за националну равноправност разматра предлоге одлука и општих аката ради праћења остваривања Уставом зајамчене потпуне равноправнасти припадника националних мањина - националних заједница са припадницима српског народа; предлаже мере у областима образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писма и друга питања; прати остваривање права националних мањина - националних заједница у складу са националним законодавством и међународним стандардима у области националне равноправности.

Радно тело има председника и 14 чланова, од којих су четири, по функцији, председници одбора у чијем су делокругу питања из области, образовања, културе, информисања, службене употребе језика и писма и безбедности.

Члан 58.

Одбор за сарадњу са одборима Народне скупштине у остваривању надлежности Покрајине прати, сарађује и подстиче активности које се односе на доношење закона којима се уређују питања од покрајинског значаја. Одбор обједињује предлоге надлежних одбора Скупштине за доношење или измену републичких закона и сарађује са надлежним одборима Народне скупштине.

Члан 59.

Одбор за прописе разматра предлоге покрајинских скупштинских одлука, других прописа и општих аката са становишта њихове усклађености са Статутом и правним системом и предлоге закона, других прописа и општих аката које Скупштина предлаже Народној скупштини ради доношења, предлаже доношење и измену Пословника, даје предлог за тумачење појединих одредаба Пословника, даје предлог за аутентично тумачење одлука и других општих аката које доноси Скупштина, разматра обавештење Уставног суда о покретању поступка за оцену уставности и законитости прописа које су донели покрајински органи и утврђује одговор Уставном суду, предлаже Скупштини покретање поступка пред Уставним судом за оцену уставности и законитости закона и прописа којима су повређена права Покрајине утврђена Уставом и Статутом и утврђује пречишћен текст одлука.

Одбор разматра поднете амандмане са становишта њихове усклађености са правним системом и Статутом и закључком одбацује амандмане који су непотпуни или увредљиве садржине.

Одбор у свом извештају Скупштини даје мишљење да ли је акт у складу са правним системом Републике Србије и Статутом Аутономне покрајине Војводине.

Члан 60.

Одбор за привреду разматра предлоге одлука, стратешких и других докумената из области привредног регионалног развоја, туризма, угоститељства, бања и лечилишта, индустрије и занатства, друмског, речног и железничког саобраћаја, сајмова и других привредних манифестација од значаја за АП Војводину; прати спровођење програма мера и активности на успостављању равномерног привредног регионалног развоја; спровођење Стратегије туризма Војводине; прати спровођење политике у области телекомуникација и доношење Стратегије развоја телекомуникација у Републици Србији; разматра питања у области заштите ауторских и сродних права у производњи и промету робе; распоређивање подстицајних и других средстава намењених развоју привреде; прати, подстиче и координира активности у области власничке трансформације, разматра иницијативе и предлоге који се односе на власничку трансформацију и организационо преструктуирање предузећа, мере економске политике и друге мере и активности у области власничке трансформације и разматра друга питања из ове области.

Члан 61.

Одбор за пољопривреду разматра предлог програма развоја пољопривреде и села и мере за подстицај развоја, предлоге одлука и општих аката и друга питања из области: пољопривреде и руралног развоја, прехрамбене индустрије, сточарства и ветеринарства, водопривреде и вода, шумарства, ловства, аквакултуре, пчеларства, коришћења и унапређивања пољопривредног земљишта и других области.

Члан 62.

Одбор за урбанизам, просторно планирање и заштиту животне средине разматра предлоге програма, одлука и општих аката и друга питања из области: урбанизма, просторног планирања и стамбено-комуналних делатности, уређивања и коришћења грађевинског земљишта, заштите и унапређивања животне средине и одрживог развоја, очувања, мониторинга и развоја природом и радом створених природних вредности и добара, спречавања и отклањања загађивања природних ресурса, друге начине и изворе угрожавања животне средине, заштитом животне средине и одрживог развоја у области рибарства и управљања рибљим фондом у риболовним водама као и питањима из других области.

Члан 63.

Одбор за буџет и финансије разматра Предлог покрајинске скупштинске одлуке о буџету, извештаје о извршењу одлуке о буџету и предлог покрајинске скупштинске одлуке о завршном рачуну буџета, предлоге одлука о задуживању АП Војводине, предлоге одлука о оснивању организација, агенција, јавних предузећа и установа ради обављања послова АП Војводине и друга питања из области финансија.

Члан 64.

Одбор за образовање и науку разматра предлоге одлука и општих аката и предлоге програма развоја делатности у области предшколског, основног, средњег, високог образовања и васпитања, неформалног образовања одраслих, ученичког и студентског стандарда, научног и технолошког развоја и друга питања из области образовања и васпитања, научно-истраживачке делатности, развоја науке и трансфера научних достигнућа, развоја нових технологија и њихове примене. Одбор разматра предлоге за утврђивање мреже основних и средњих школа и предлоге за оснивање образовно-васпитних установа и разматра питања обезбеђивања услова за образовање припадника других народа и националних мањина - националних заједница на њиховим језицима.

Члан 65.

Одбор за омладину и спорт разматра предлоге одлука и општих аката и предлоге програма развоја делатности у области спорта и омладине, физичке и техничке културе.

Члан 66.

Одбор за здравство, социјалну политику, рад, демографску политику и друштвену бригу о деци разматра предлоге одлука и општих аката којима се уређују питања од покрајинског значаја у здравству и здравственом осигурању и унапређује заштита здравља, здравствена и фармацеутска служба на територији АП Војводине, разматра Предлог плана мрежа здравствених установа, прати стручни рад Завода за јавно здравље и рад бања и лечилишта на територији Покрајине и друга питања из области здравствене заштите. Одбор разматра предлоге одлука и општих аката из области социјалне политике, прати и проучава стање у области обезбеђивања социјалне сигурности избеглих, прогнаних и расељених лица, разматра програме из области социјалног развоја, мере за њихово спровођење и реализацију, питања социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите, заштите цивилних инвалида рата и друга питања социјалне заштите, запошљавања, рада и заштите на раду; разматра предлоге одлука, општих аката и предлоге програма демографског развоја, прати његово остваривање, питања заштите породице и старатељства, друштвене бриге о деци и обезбеђивање услова за обављање ових делатности.

Члан 67.

Одбор за културу и јавно информисање разматра предлоге одлука и општих аката и друга питања која се односе на развој и унапређивање система јавног информисања и радиодифузије, разматра садржину интернет странице Скупштине, разматра питања која се односе на обавештавање јавности о раду Скупштине и друга питања из ове области, на уређивање и заштиту јавног интереса грађана АП Војводине и питања која се односе на рад јавних гласила на језицима националних мањина - националних заједница, предлаже Скупштини чланове акционарског друштва сразмерно учешћу у капиталу, разматра питања која се односе на рад Покрајинског јавног медијског сервиса - РТВ. Одбор разматра питања обезбеђивања услова за јавно обавештавање и на језицима народа и националних мањина - националних заједница у Покрајини. Одбор разматра предлоге одлука и општих аката и предлоге програма развоја делатности у области културе, заштите културних добара, кинематографије, задужбина, фондова и фондација, библиотечке делатности и друга питања у области коришћења, унапређивања и управљања културним добрима, разматра Програм културног развоја АП Војводине, разматра предлоге одлука и општих аката и друга питања значајна за обезбеђивање развоја културе припадника мањинских националних заједница, разматра предлоге за утврђивање мреже библиотека.

Члан 68.

Одбор за представке и предлоге разматра представке и предлоге који се упућују Скупштини и предлаже надлежним органима мере и активности за решавање питања изнетих у њима и о томе обавештава подносиоце, разматра извештаје о раду комисија за представке и жалбе локалних самоуправа у Покрајини и друга питања из области представки и предлога значајна за решавање проблема грађана у Покрајини.

О својим запажањима поводом представки и предлога Одбор обавештава Скупштину на њен захтев или по сопственој иницијативи.

Члан 69.

Одбор за организацију управе и локалну самоуправу разматра предлоге одлука и општих аката, као и друга питања у области организације, унапређења рада органа покрајинске управе; Покрајинског омбудсмана, имовине Покрајине; изборног система у Покрајини; службене употребе језика и писма. Одбор прати и анализира стање у области локалне самоуправе и међуопштинске сарадње; разматра мере и програме развоја којима се подстиче изградња система локалне самоуправе; подстиче међуопштинско повезивање; разматра питања у области регионалног развоја и оснивања Регионалних развојних агенција и друга питања из ове области.

Члан 70.

Одбор за административна и мандатна питања разматра уверења о избору посланика и извештај Покрајинске изборне комисије о резултатима избора и подноси Скупштини извештај са предлогом за потврђивање мандата, разматра разлоге престанка мандата појединих посланика и о томе подноси Скупштини извештај, утврђује предлог одлуке о именовању председника, заменика председника, чланова и секретара Покрајинске изборне комисије и њихових заменика, доноси акте којима се уређују питања статусног и материјалног положаја и права посланика и лица које бира и именује Скупштина, доноси акте о накнади за ангажовање лица из реда научних и стручних радника у раду Скупштине и одбора, доноси појединачна акта у остваривању права посланика, изабраних и именованих лица, односно постављених лица у Скупштини и Служби Скупштине и даје мишљење за обављање друге јавне функције ових лица; утврђује скупштински буџет у складу са покрајинском скупштинском одлуком о Скупштини, доноси финансијски план Скупштине и Службе Скупштине, доноси акт о унутрашњем реду у згради Скупштине и друге опште акте којима се уређују друга питања од значаја за организацију и начин рада Скупштине и Службе Скупштине, на предлог генералног секретара, даје сагласност на Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Служби Скупштине, врши постављења, врши и друге послове утврђене прописима, општим актима и овим пословником.

Члан 71.

Одбор за утврђивање истоветности покрајинских прописа на језицима у службеној употреби утврђује истоветност текстова прописа, одлука и општих аката које доноси Скупштина и који се објављују у „Службеном листу Аутономне покрајине Војводине“ на језицима чија је службена употреба утврђена Статутом са српским језиком и о томе обавештава Скупштину.

Одбор образује пододборе за језике националних мањина - националних заједница.

Члан 72.

Одбор за безбедност разматра питања из области безбедности грађана у Покрајини, остварује сарадњу са организационим јединицама Министарства унутрашњих послова образованим за подручја која се налазе на територији Покрајине и разматра друга питања из ове области.

Члан 73.

Одбор за европске интеграције и међурегионалну сарадњу учествује у регионалној сарадњи са међународним регионалним организацијама и институцијама, учествује у пограничној сарадњи, предлаже Скупштини представнике Војводине у делегацији Републике Србије у Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе, утврђује, на предлог председника, представнике АП Војводине у међународним регионалним организацијама и састав делегације Скупштине, као и циљеве и задатке посете делегације Скупштине, доноси Одлуку о упућивању делегације Скупштине и одобравању средстава за службена путовања у иностранство, ако Одбор није у могућности да одреди састав делегације и донесе Одлуку о упућивању делегације Скупштине и одобравању средстава за службена путовања у иностранство, одлуку о томе доноси председник Скупштине, разматра извештаје о оствареним посетама делегација, разматра белешке са састанака представника Скупштине са страним делегацијама, подноси Скупштини годишњи извештај о оствареној међурегионалној сарадњи Скупштине, утврђује текст међупарламентарних споразума и обавља и друге послове у складу са покрајинском скупштинском одлуком којом се уређује закључивање међурегионалних споразума, прати процес придруживања Републике Србије са Европском унијом, разматра међурегионалну сарадњу, прати политичке и економске актуелности од посебних интереса за АП Војводину.

Члан 74.

Одбор за равноправност полова разматра предлоге програма, одлука и општих аката из области равноправности жена и мушкараца, разматра аналитичке и друге материјале из области равноправности жена и мушкараца, разматра акта са становишта унапређења равноправности жена и мушкараца, сагледава вођење политике, извршавање одлука и општих аката од стране Покрајинске владе са становишта равноправности и друга питања из области равноправности полова.

в) Анкетни одбори и комисије

Члан 75.

Скупштина може да образује, из реда посланика, анкетне одборе ради утврђивања чињеница о појединим појавама или догађајима.

Одлуком о образовању анкетног одбора утврђује се састав и задатак одбора.

Анкетни одбор не може да врши истражне и друге судске радње.

Анкетни одбор има право да тражи од надлежних органа и организација податке, и обавештења.

После обављеног рада анкетни одбор подноси Скупштини извештај са предлогом мера.

Анкетни одбор престаје са радом даном усвајања његовог извештаја на седници Скупштине.

Члан 76.

Скупштина може да образује комисије ради проучавања конкретних питања од интереса за Покрајину. Актом о образовању одређује се задатак и састав комисије. У комисију, поред посланика, могу се ангажовати и друга лица која могу допринети извршењу задатка комисије.

Члан 77.

У раду анкетног одбора и комисије сходно се примењују одредбе овог пословника о раду одбора.

IV СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ

1. Сазивање седнице

Члан 78.

Седницу Скупштине сазива председник Скупштине и предлаже дневни ред седнице.

Седница Скупштине сазива се у писаном облику електронским путем.

Сазив садржи дан, час, место одржавања седнице и предлог дневног реда.

Седницу Скупштине може сазвати и потпредседник Скупштине по овлашћењу председника или у случају објективне спречености председника да то учини.

Предлог за сазивање седнице може да поднесе Покрајинска влада или најмање једна петина посланика. У случају подношења овог предлога, председник или потпредседник је дужан да сазове седницу Скупштине, која се мора одржати у року од десет дана од дана подношења предлога.

У предлог дневног реда седнице Скупштине може да се уврсти предлог акта који је припремљен у складу са законом, Статутом и овим пословником и достављен посланицима.

Члан 79.

Сазив за седницу, доставља се посланицима најкасније десет дана пре дана одређеног за одржавање седнице. Уз сазив се доставља материјал који се односи на предлог дневног реда, уколико није достављен раније, и записник са претходне седнице, у електронском облику.

Седницу Скупштине председник може сазвати у краћем року, али не краћем од 72 часа, о чему ће председник Скупштине на почетку седнице Скупштине дати образложење.

Изузетно, седницу Скупштине председник може сазвати и у року краћем од 72 часа, уколико постоје разлози хитности (разматрање амандмана поднетог на предлог акта који је Скупштина као овлашћени предлагач поднела Народној скупштини, утврђивање амандмана на предлог акта који разматра Народна скупштина, у случају нарушавања безбедности Покрајине и случају елементарне непогоде) и о чему ће председник Скупштине на почетку седнице Скупштине дати образложење.

Сазив за седницу, материјал који се односи на предлог дневног реда и записник са претходне седнице се у штампаном облику, у једном примерку, доставља посланичким групама, а на писани захтев и сваком посланику.

Члан 80.

Председник Скупштине може да одложи час, односно дан почетка седнице Скупштине уколико је на предлоге аката из предложеног дневног реда седнице поднет већи број амандмана које Покрајинска влада и надлежни одбори не могу да размотре пре почетка седнице, о чему благовремено обавештава посланике.

У случају из претходног става, не продужава се рок за подношење амандмана, утврђен овим пословником.

Члан 81.

Седнице Скупштине одржавају се, по правилу, уторком, средом и четвртком у времену од 10,00 до 19,00 часова, са паузом од једног часа.

Председник Скупштине може одредити паузу у раду Скупштине и њено трајање, да би се извршиле потребне консултације или прибавило мишљење.

Седница Скупштине може се одржати и другим даном уколико за то постоје оправдани разлози које председник Скупштине саопштава посланицима.

Скупштина може да настави са радом на седници и после 19,00 часова, док се не заврши рад по Дневном реду, о чему председник Скупштине обавештава посланике најкасније до 18,00 часова.

Члан 82.

Председник Скупштине може да прекине седницу Скупштине и пре завршетка рада по утврђеном дневном реду, уколико оцени да је то потребно с обзиром на ток седнице или да би одржао ред на седници.

Председник Скупштине прекида седницу када утврди недостатак кворума на седници Скупштине, док се кворум не обезбеди.

Председник Скупштине прекида седницу и у другим случајевима, ако то Скупштина одлучи.

Председник Скупштине заказаће наставак седнице у року који не може бити дужи од 30 дана.

По завршетку рада по свим тачкама дневног реда, председник Скупштине закључује седницу Скупштине.

2. Ток седнице

Члан 83.

Преседник Скупштине отвара седницу Скупштине и утврђује, на основу електронског система, да постоји кворум за рад Скупштине, обавештава Скупштину о посланицима који су оправдали изостанак са седнице Скупштине, као и о томе ко је позван на седницу.

Ток седнице Скупштине се преводи на језике националних мањина - националних заједница из члана 3. овог пословника.

Кворум за рад Скупштине постоји ако је на седници Скупштине присутно више од половине укупног броја посланика у Скупштини.

Кворум се утврђује применом електронског система за гласање на тај начин што је сваки посланик дужан да се идентификује приликом уласка у салу убацивањем идентификационе картице у уређај испред седишта (посланичка јединица).

Уколико систем за електронско гласање није у функцији, о чему председник Скупштине обавештава посланике и у случају када председник, односно овлашћени представник посланичке групе изрази сумњу у постојање кворума утврђеног применом електронског система за гласање, кворум се утврђује пребројавањем посланика.

Члан 84.

У раду седнице Скупштине учествују и председник, потпредседници и чланови Покрајинске владе, овлашћени представници Покрајинске владе и других предлагача, као и лица која председник Скупштине позове на седницу.

Члан 85.

Пре утврђивања дневног реда, Скупштина усваја записник са претходне седнице.

О основаности примедбе на записник одлучује се на седници без претреса.

Посланик може да захтева да се прочитају стенографске белешке у делу у коме је оспорен записник.

Ако се примедба усвоји, извршиће се у записнику одговарајућа измена или допуна.

Скупштина записник усваја без претреса.

Члан 86.

Пре преласка на утврђивање дневног реда на седници Скупштине, у времену од најдуже 60 минута, посланици могу Покрајинској влади постављати питања и тражити информације у складу са одредбама овог пословника.

Члан 87.

Дневни ред седнице утврђује Скупштина.

Посланик, одбор, посланичка група, Покрајинска влада, председник Покрајинске владе из своје надлежности и Покрајински заштитник грађана - омбудсман из своје надлежности, могу предлагати измене и допуне предложеног дневног реда. Предлози се достављају Скупштини, у електронском и штампаном облику.

Предлози за допуну дневног реда достављају се најкасније 72 часа пре часа одређеног за одржавање седнице Скупштине; предлози да се одлука или други акт донесе по хитном поступку и предлози за допуну који се односе на избор, именовања, разрешења и престанак функције, достављају се најкасније 24 часа пре почетка седнице Скупштине.

Предлози за повлачење појединих тачака из предложеног дневног реда и промену редоследа тачака могу се поднети у току утврђивања дневног реда.

Предлози за измену и допуну дневног реда достављају се посланицима у електронској форми.

У случају сазивања седнице Скупштине у року краћем од 72 часа не могу се подносити предлози за допуну предложеног дневног реда.

Када је предлагач група посланика, у предлогу мора бити назначен представник предлагача. Ако то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани посланик.

Подносилац предлога за измене и допуне дневног реда може свој предлог да образложи у трајању од најдуже три минута.

При утврђивању дневног реда Скупштина одлучује следећим редом о предлозима: за хитан поступак, да се поједине тачке повуку из предлога дневног реда, да се дневни ред допуни, за промену редоследа појединих тачака.

Члан 88.

Скупштина о сваком предлогу за измену и допуну предложеног дневног реда одлучује посебно, без претреса.

Предлог за допуну дневног реда или предлог за хитан поступак, увршћује се у дневни ред по редоследу предлагања, осим ако је предлагач предложио други редослед разматрања, о чему се Скупштина изјашњава без претреса.

О дневном реду у целини Скупштина одлучује без претреса.

После утврђивања дневног реда, Скупштина одлучује о предлозима за спајање претреса о појединим тачкама дневног реда.

Члан 89.

После утврђивања дневног реда, прелази се на претрес појединих питања по редоследу у дневном реду.

О процедуралним питањима у току рада седнице одлучује се без претреса.

Претрес појединих питања је по правилу јединствен.

На предлог председника Скупштине, уколико су поднети амандмани на предлог акта, Скупштина може одлучити, да се претрес води у начелу и у појединостима.

Претрес у појединостима води се о члановима на које су поднети амандмани и о амандманима којима се предлаже уношење нових одредаба.

Претрес закључује председник Скупштине, када утврди да више нема пријављених за учешће у претресу.

Члан 90.

Време излагања на српском језику сваког посланика ограничено је на пет минута, а излагање на језицима националних мањина - националних заједница који су у службеној употреби на време од осам минута.

Време излагања председника, односно представника посланичке групе ограничено је на десет минута.

Време излагања известиоца надлежног одбора ограничено је на време од пет минута.

Скупштина може, на почетку седнице односно пре разматрања поједине тачке дневног реда, на предлог председника Скупштине или посланика, да одреди друго време излагања.

Члан 91.

У претресу по свакој тачки дневног реда седнице Скупштине право да говоре, по следећем редоследу, имају:

- предлагач акта, односно овлашћени представник групе предлагача аката,

- известилац надлежног одбора,

- посланик који је на седници одбора издвојио мишљење,

- председник, односно представник посланичке групе,

- посланици, по редоследу пријава за учешће у претресу.

Председник или овлашћен потпредседник, представник Покрајинске владе одређен по тачки дневног реда и други предлагач добијају реч када је затраже и на њих се не односи ограничење у погледу трајања излагања.

Уколико се у току претреса о одређеној тачки укаже потреба за ближим објашњењем, председник даје реч члану Покрајинске владе у чијем је делокругу одређено питање и на њега се не односи ограничење у погледу трајања излагања.

Пријаве за реч, са редоследом посланика, подносе посланичке групе и посланици који нису чланови посланичких група у писаном облику до отварања претреса.

Председник Скупштине, односно председавајући је дужан да прочита списак пријављених посланика и даје им реч према редоследу који је утврдила њихова посланичка група.

Говорник који се не затекне у сали у моменту прозивања не може да учествује у претресу.

У току седнице Скупштине посланичка група може да овласти једног свог члана да представља посланичку групу по одређеној тачки дневног реда, о чему председник посланичке групе обавештава председника Скупштине, најкасније до отварања претреса по тој тачки дневног реда, у писаном облику.

Члан 92.

Председник Скупштине, када жели да учествује у претресу, препушта председавање једном од потпредседника Скупштине.

Члан 93.

Посланик има право да усмено укаже на повреду у поступању председника Скупштине, односно председавајућег, уколико сматра да оно није у складу са одредбама овог пословника, а учињено је на седници Скупштине која је у току и то непосредно по учињеној повреди.

Посланик не може да укаже на повреду у поступању председника Скупштине, односно председавајућег, на коју је већ указано.

Председник Скупштине, односно председавајући, даје реч посланику који указује на повреду из става 1. овог члана, одмах по завршеном излагању претходног говорника, с тим што председници посланичких група имају предност.

Посланик је дужан да наведе који је члан овог пословника повређен поступањем председника Скупштине, односно председавајућег и да образложи у чему се састоји та повреда, с тим што може говорити најдуже до два минута.

Уколико сматра да повреда није учињена, председник Скупштине, односно председавајући је дужан да да објашњење, а уколико сматра да је повреда учињена, председник Скупштине, односно председавајући је дужан да учињену повреду отклони.

Ако и после објашњења председника Скупштине, односно председавајућег, посланик сматра да је повреда учињена, може захтевати, без права на образлагање, да се Скупштина, без претреса, о томе изјасни.

Члан 94.

Уколико се говорник у свом излагању на седници Скупштине увредљиво изрази о другом говорнику, наводећи његово име или функцију, односно погрешно протумачи његово излагање, говорник на кога се излагање односи, има право на реплику.

Уколико се увредљиви изрази односе на посланичку групу, односно политичку странку чији посланици припадају тој посланичкој групи, у име посланичке групе право на реплику има председник, односно заменик председника посланичке групе, односно овлашћени представник посланичке групе.

Одлуку у случајевима из става 1. и 2. овог члана доноси председник Скупштине.

Реплика не може трајати дуже од три минута.

Право на реплику може да се користи највише два пута по истом питању и са истим учесником у расправи.

Члан 95.

Посланик може да говори за говорницом или са места. Ако говори са места посланик је дужан да устане.

Посланик са инвалидитетом или другим здравственим проблемима може да говори са места, седећи.

Говорник не може да приђе говорници, док му председник Скупштине то не дозволи.

На седници Скупштине може да се говори тек пошто се затражи и добије реч од председника Скупштине.

Члан 96.

Говорник може да говори само о питању које је на дневном реду седнице Скупштине.

Нико не може да прекида говорника, нити да га опомиње, осим председника Скупштине, у случајевима предвиђеним овим пословником.

3. Одржавање реда на седници Скупштине

Члан 97.

Посланици су дужни да поштују углед и достојанство Скупштине.

Председник Скупштине стара се о одржавању реда на седници Скупштине.

За повреду реда на седници Скупштине, председник Скупштине може посланику изрећи меру утврђену овим пословником.

Члан 98.

Посланици су дужни да се обраћају учтивим речима и са уважавањем.

На седници Скупштине није дозвољено непосредно обраћање посланика другом посланику, те коришћење увредљивих израза или изношење чињеница и оцена из приватног живота посланика и других лица.

Члан 99.

Обавеза сваког лица које улази у зграду Скупштине за време одржавања седнице је да буде пристојно одевено.

Седници Скупштине не могу да присуствују лица која су под дејством алкохола или других опојних средстава.

Сва лица која се налазе у сали за време трајања седнице Скупштине дужна су да искључе мобилне телефоне.

Нико не може да уноси у салу предмете који нису потребни за рад на седници Скупштине.

Члан 100.

За време говора посланика или других учесника у претресу није дозвољено добацивање, односно ометање говорника на други начин као и сваки други поступак који угрожава слободу говора.

Члан 101.

За повреду реда на седници Скупштине могу се изрећи опомена, одузимање речи у претресу поводом одређене тачке дневног реда и удаљење са седнице.

Опомену и одузимање речи изриче председник Скупштине.

Удаљење са седнице изриче Скупштина, на предлог председника Скупштине.

Изречена мера уноси се у записник.

Члан 102.

Опомена се изриче посланику:

- који је пришао говорници без дозволе председника Скупштине и поред претходног упозорења,

- који говори пре него што је затражио и добио реч,

- који, и поред упозорења председника Скупштине, говори о питању које није на дневном реду,

- ако прекида говорника у излагању или добацује односно омета говорника или на други начин угрожава слободу говора,

- ако износи чињенице и оцене које се односе на приватни живот других лица,

- ако употребљава увредљиве изразе,

- ако се другим сличним поступцима недолично понаша и нарушава ред на седници или поступа противно одредбама овог пословника.

Члан 103.

Одузимање речи изриче се посланику коме је претходно изречена опомена, а који и после тога настави да говори и поред упозорења председника да говори о питању које није на дневном реду, износи чињенице и оцене које се односе на приватан живот других лица или употребљава увредљиве изразе.

Посланик коме је изречена мера одузимања речи дужан је да прекине своје излагање. У супротном, председник Скупштине искључује озвучење и по потреби одређује паузу.

Члан 104.

Удаљење са седнице може да се изрекне у случају грубог нарушавања реда, посланику који и после одузимања речи омета или спречава рад на седници, не поштује одлуку председника Скупштине о одузимању речи или наставља да чини друге повреде из члана 102. овог пословника, као и у другим случајевима одређеним овим пословником.

Удаљење са седнице може да се изрекне посланику и без претходно изречених мера у случају физичког напада, односно другог сличног поступка којим се угрожава физички интегритет учесника у раду седнице.

Удаљење са седнице, на предлог председника, Скупштина изриче без претреса.

Посланик коме је изречено удаљење са седнице, дужан је да се одмах удаљи из сале у којој се седница одржава.

Када посланик одбије да се удаљи из сале у којој се одржава седница, председник Скупштине ће одредити паузу и наложити служби овлашћеној за одржавање реда у згради Скупштине да посланика удаљи са седнице.

Посланик коме је изречено удаљење са седнице Скупштине, сматра се неоправдано одсутним.

Члан 105.

Када председник Скупштине изрицањем мера не може да одржи ред на седници Скупштине, одредиће кратак прекид седнице.

Члан 106.

Одредбе о одржавању реда на седници Скупштине примењују се и на све друге учеснике у раду седнице.

Члан 107.

Председник Скупштине може да нареди да се и друго присутно лице, које нарушава ред на седници Скупштине, удаљи из сале у којој се одржава седница, као и из зграде Скупштине.

Члан 108.

Одредбе о одржавању реда на седници Скупштине сходно се примењују и на седницама одбора, комисија и других радних тела.

4. Одлучивање

Члан 109.

Скупштина одлучује већином гласова на седници којој присуствује већина од укупног броја посланика, уколико Статутом и Пословником није предвиђена посебна већина.

Члан 110.

Гласање на седници Скупштине је јавно, осим ако Скупштина одлучи да се гласа тајно.

Посланик се изјашњава јавним гласањем за предлог, против предлога или се уздржава од гласања.

а) Јавно гласање

Члан 111.

Јавно гласање се спроводи употребом електронског система за гласање, дизањем руке или прозивком.

Члан 112.

Јавно гласање употребом електронског система за гласање врши се на начин одређен овим пословником.

Дизањем руку гласа се, на начин одређен овим пословником, и то само ако систем за електронско гласање није у функцији, ако се седница одржава у просторији у којој нема таквог система или ако Скупштина претходно о томе одлучи.

На захтев посланика, Скупштина може, без претреса, одлучити да се гласа прозивком, на начин одређен овим пословником.

Члан 113.

Гласање употребом електронског система врши се притискањем одређених тастера, уз претходно убацивање идентификационе картице, у посланичку јединицу.

Време за гласање употребом електронског система износи 15 секунди.

По истеку овог времена, председник Скупштине закључује гласање и саопштава резултат гласања.

Одлука се сматра донетом ако је за њу гласало више од половине идентификованих посланика, односно Статутом, овим пословником или другим прописом предвиђена већина.

Резултати сваког гласања приказују се на мониторима у сали Скупштине.

Рачунарски извод сваког гласања доставља се посланичким групама, на њихов захтев, као и служби Скупштине, ради стављања на увид представницима средстава јавног информисања.

Члан 114.

Посланици су дужни да користе искључиво своје идентификационе картице, као и да се идентификују убацивањем картице у посланичку јединицу, односно, да се ођаве приликом напуштања сале.

За посланика који користи идентификациону картицу другог посланика, односно на други начин злоупотребљава електронски систем за гласање, председник Скупштине предлаже меру удаљења са седнице.

Гласање у којем је злоупотреба извршена биће поништено и одмах ће се приступити идентификацији и поновном гласању.

Члан 115.

Посланици су дужни да идентификационе картице носе са собом при изласку из сале Скупштине.

Ако посланик напусти салу Скупштине и остави у посланичкој јединици, односно поред ње, своју идентификациону картицу, Служба Скупштине одмах ће ту картицу доставити генералном секретару Скупштине.

Картица ће бити враћена посланику по уласку у салу.

Члан 116.

Посланик је дужан да нестанак своје идентификационе картице одмах пријави генералном секретару Скупштине.

Посланику који не донесе идентификациону картицу или је изгуби у току трајања седнице Скупштине, Служба Скупштине издаће привремену картицу, о чему ће обавестити Скупштину.

Привремену картицу посланик враћа генералном секретару Скупштине одмах после завршетка седнице за коју му је привремена картица дата на коришћење.

Члан 117.

Када се гласа дизањем руке, посланици се прво изјашњавају за предлог, против предлога и ко се уздржава од гласања.

Након обављеног гласања, председник Скупштине закључује гласање и саопштава резултат гласања.

Члан 118.

Када Скупштина одлучи да се гласа прозивком, секретар Скупштине прозива посланике по азбучном реду почетног слова презимена, а сваки прозвани посланик изговара реч "за", "против" или "уздржан".

Када Скупштина одлучи да се гласа прозивком у поступку избора у коме је предложено два или више кандидата, посланик који приступа гласању изговара пуно име и презиме кандидата за кога гласа.

Генерални секретар Скупштине понавља име и презиме посланика који је гласао и његову изјаву, односно утврђује да је одсутан или да не жели да гласа.

Генерални секретар Скупштине записује изјаву посланика или његову одсутност, уз његово име и презиме на списку.

Након прозивке, констатује се да је предлог изгласан или да није изгласан.

б) Тајно гласање

Члан 119.

Гласање на седници Скупштине је јавно, осим ако Скупштина одлучи да се гласа тајно.

Тајно гласање се врши гласачким листићем.

За тајно гласање гласачким листићем штампа се онолико гласачких листића колико Скупштина има посланика.

Гласачки листићи су исте величине, облика и боје, а оверени су печатом Скупштине.

За свако поновљено гласање, гласачки листићи се штампају у другој боји.

Члан 120.

Приликом избора и именовања, на гласачким листићима кандидати се наводе редоследом утврђеним на листи кандидата. Испред имена сваког кандидата ставља се редни број.

Гласање се врши заокруживањем редног броја испред имена кандидата за кога посланик гласа.

Сваки посланик може да гласа највише за онолико кандидата колико се бира и то између кандидата чија су имена наведена на гласачком листићу.

Члан 121.

Тајним гласањем руководи председник Скупштине, коме у раду помажу потпредседници Скупштине и генерални секретар Скупштине.

Члан 122.

Посланику се уручује гласачки листић, тако што прилази столу председника, пошто је претходно прозван. Председник Скупштине уручује посланику гласачки листић, а генерални секретар Скупштине означава у списку посланика, код имена и презимена посланика, да му је гласачки листић уручен. Председник Скупштине, пре почетка гласања, одређује време трајања гласања.

Када посланик попуни гласачки листић, прилази месту где се налази гласачка кутија и убацује гласачки листић.

Гласачка кутија мора бити од провидног материјала.

По истеку времена гласања, председник Скупштине закључује гласање.

Члан 123.

Пошто је гласање завршено, утврђују се резултати гласања у истој просторији у којој је гласање и обављено, следећим редом:

1. утврђује се број примљених гласачких листића,

2. утврђује се број неупотребљених гласачких листића који се печате у посебан коверат,

3. утврђује се број посланика који су примили гласачке листиће,

4. отвара се гласачка кутија и пребројавањем утврђује број гласачких листића у кутији. Ако се утврди да је број гласачких листића у кутији већи од броја посланика који су гласали, поступак се обуставља и спроводи се поновно гласање, а употребљени гласачки листићи се печате у посебан коверат. Ако се утврди да у гласачкој кутији има једнак или мањи број гласачких листића од броја посланика који су гласали, наставља се поступак тако што се неважећи гласачки листићи одвајају и печате у посебан коверат,

5. са сваког важећег гласачког листића чита се одговор "за", "против", односно, ако се гласало о избору или именовању, чита се име кандидата који је добио глас, што се евидентира на посебном обрасцу и

6. утврђује се број гласова "за", "против", односно број гласова који је добио сваки од предложених кандидата.

Члан 124.

Неважећим гласачким листићем сматра се непопуњени гласачки листић и гласачки листић из кога се не може са сигурношћу утврдити за који је предлог посланик гласао.

Код гласања о избору или именовању неважећим гласачким листићем сматра се и гласачки листић на коме је заокружен већи број кандидата од броја који се бира.

Члан 125.

После утврђивања резултата гласања, председник објављује резултате који садрже податке о броју:

- примљених гласачких листића,

- неупотребљених гласачких листића,

- посланика који су примили гласачке листиће,

- употребљених гласачких листића,

- неважећих гласачких листића,

- важећих гласачких листића,

- гласова "за" и гласова "против", односно, ако се приликом избора или именовања гласа о више кандидата за исту функцију, гласови које су добили поједини кандидати.

Објављивање резултата гласања обухвата и констатацију да је предлог изгласан или да није изгласан.

О утврђивању резултата гласања саставља се записник.

5. Записник и стенографске белешке

Члан 126.

О раду на седници Скупштине води се записник.

Записник садржи основне податке о раду на седници: имена одсутних посланика, предлоге о којима се одлучивало, имена учесника у расправи, закључке који су на седници донети, резултат гласања о појединим питањима и о изреченим мерама.

Усвојени записник потписују председник и генерални секретар Скупштине и ставља се печат Скупштине.

О записнику се стара генерални секретар Скупштине.

Члан 127.

На седници Скупштине воде се стенографске белешке и врши тонско снимање тока седнице. У стенографске белешке уноси се текст у изреченом облику. Право је сваког посланика да оствари увид у стенографске белешке, као и да на захтев добије извод из стенографских бележака са садржином излагања.

6. Свечана и тематска седница Скупштине

Члан 128.

Скупштина може одржати свечану седницу.

Свечану седницу Скупштине, председник Скупштине може сазвати поводом државних и међународних празника и обележавања историјских годишњица.

На свечану седницу Скупштине председник може позвати председника Републике, председника и чланове Владе Републике Србије и Покрајинске владе, представнике других органа и организација из земље и иностранства и друге представнике јавног, научног и културног живота Србије.

Члан 129.

Скупштина може одржати тематску седницу.

Тематску седницу Скупштине, председник Скупштине може сазвати ради разматрања питања која се односе на вођење политике у појединој области и питањима од ширег привредног, културног и политичког значаја.

На тематску седницу Скупштине председник може позвати представнике других органа и организација из земље и иностранства уколико оцени да њихово учешће на седници може допринети свеобухватнијем сагледавању питања које је на дневном реду тематске седнице.

Члан 130.

Дневни ред свечане и тематске седнице утврђује председник Скупштине.

У погледу начина на који се посланицима доставља сазив за свечану и тематску седницу, сходно се примењују одредбе овог пословника које се односе на сазивање седнице Скупштине.

V ПОСТУПАК ДОНОШЕЊА АКАТА

Члан 131.

Скупштина доноси статут, покрајинске скупштинске одлуке, одлуке, декларације, резолуције, стратегије, пословник, препоруке, закључке и друге акте.

Скупштина закључује споразуме са одговарајућим органима територијалних заједница других држава у складу са Статутом. Поступак за закључивање споразума уредиће се посебним актом.

Скупштина разматра и усваја информације о стању у одређеној области и извештаје о раду јавних предузећа, установа и других организација чији је оснивач Аутономна покрајина Војводина, уколико је то предвиђено њиховим оснивачким актом.

Члан 132.

Покрајинском скупштинском одлуком уређују се питања која су непосредно на основу Устава и Статута надлежност АП Војводине или која су законом одређена као питања од покрајинског значаја.

Одлуком Скупштина одлучује о питањима која немају карактер питања од покрајинског значаја, као и о избору, именовању и разрешењу.

Декларацијом се изражава општи став Скупштине о појединим питањима од значаја и интереса за покрајину или питањима од ширег привредног, културног или политичког значаја.

Резолуцијом Скупштина указује на стање и проблеме у одређеној области од општег интереса и предлаже мере које треба предузети.

Препоруком Скупштина изражава мишљење о појединим питањима од општег интереса и начин решавања појединих проблема и предлаже мере које треба предузети ради решавања појединих питања.

Закључком се заузима став, изражава мишљење о појединим питањима и указује Покрајинској влади и покрајинским органима управе на проблеме у одређеној области, ради сагледавања стања и предузимања мера. Закључком се решавају и друга питања из надлежности Скупштине и радних тела.

1. Овлашћени предлагачи

Члан 133.

Предлог за доношење покрајинске скупштинске одлуке, општих и других аката може поднети посланик, надлежни одбор, посланичка група, Покрајинска влада, скупштина јединице локалне самоуправе са територије АП Војводине, најмање 10.000 бирача са пребивалиштем на територији АП Војводине и Покрајински заштитник грађана - омбудсман из своје надлежности.

Предлог покрајинске скупштинске одлуке о буџету АП Војводине, о ребалансу буџета и завршном рачуну буџета АП Војводине подноси Покрајинска влада.

Декларацију и резолуцију може да поднесе Покрајинска влада, надлежни одбор, најмање 30 посланика.

Предлог пословника подноси Одбор за прописе.

Предлог стратегије, планова и програма развоја, просторних планова, мрежа установа и других планских и развојних аката подноси Покрајинска влада.

2. Поступак за промену Статута АП Војводине

Члан 134.

Промена Статута АП Војводине врши се: подношењем и усвајањем предлога за промену Статута, разматрањем и утврђивањем предлога акта о промени Статута и доношењем акта о промени Статута АП Војводине.

а) Подношење и усвајање предлога за промену Статута

Члан 135.

Предлог за промену Статута подноси овлашћени предлагач утврђен Статутом.

Ако Скупштина прихвати предлог за промену Статута, а предлагач је истовремено доставио Нацрт покрајинске скупштинске одлуке о промени Статута, Скупштина може да одлучи да Нацрт изнесе на јавну расправу.

Предлог за промену Статута разматра одбор надлежан за питања уставно - правног положаја Покрајине и предлаже Скупштини да предлог усвоји или не усвоји.

Ако Скупштина усвоји предлог за промену Статута, приступа се изради, односно разматрању предлога акта о промени Статута.

б) Разматрање и утврђивање предлога акта о промени Статута

Члан 136.

Уколико Скупштина усвоји предлог за промену Статута, задужује одбор надлежан за питања уставно-правног положаја Покрајине или Покрајинску владу да изради нацрт акта о промени Статута.

Нацрт акта о промени Статута доставља се Одбору за прописе, одбору надлежном за питања уставно-правног положаја Покрајине, ако није предлагач и Покрајинској влади, ако није предлагач, на мишљење.

Члан 137.

Право да поднесе амандман на предлог акта о промени Статута има овлашћени предлагач из члана 133. став 1. Пословника.

Члан 138.

Скупштина утврђује предлог акта о промени Статута и доставља га Народној скупштини Републике Србије ради давања сагласности.

в) Доношење акта о промени Статута АП Војводине

Члан 139.

Након добијања сагласности Народне скупштине Републике Србије, Скупштина доноси акт о промени Статута.

3. Поступак за доношење покрајинских скупштинских одлука

Члан 140.

Овлашћени предлагач подноси предлог покрајинске скупштинске одлуке у облику у коме се одлука доноси са образложењем.

Oбразложење садржи:

1) правни основ за доношење одлуке;

2) разлоге за доношење одлуке, а у оквиру њих посебно: анализу садашњег стања, проблеме које одлука треба да реши, циљеве који се одлуком постижу, разматрање могућности да се проблем реши и без доношења одлуке и одговор на питање зашто је доношење одлуке најбољи начин за решавање проблема;

3) објашљење основних правних института и појединачних решења;

4) процену финансијских средстава потребних за спровођење одлуке, која обухвата и изворе обезбеђења тих средстава;

5) општи интерес због којег се предлаже повратно дејство, ако предлог садржи одредбе са повратним дејством;

6) разлоге за доношење по хитном поступку, ако је за доношење одлуке предложен хитан поступак;

7) разлоге због којих се предлаже да одлука ступи на снагу пре осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Аутономне покрајине Војводине“.

Уз предлог мора бити назначено име и презиме представника предлагача.

Када се предлог покрајинске скупштинске одлуке односи на измене и допуне важеће одлуке, уз предлог одлуке се доставља и текст одредби важеће одлуке које се мењају.

Члан 141.

Предлог покрајинске скупштинске одлуке упућује се Скупштини.

Предлог покрајинске скупштинске одлуке се доставља у електронском и штампаном облику.

Председник Скупштине предлог покрајинске скупштинске одлуке доставља посланицима, надлежном одбору и Покрајинској влади, ако она није предлагач, ради давања мишљења.

Члан 142.

Када предлог покрајинске скупштинске одлуке није припремљен у складу са овим пословником, председник Скупштине затражиће од предлагача да предлог покрајинске скупштинске одлуке усклади са одредбама овог пословника, уз истовремено указивање у чему се састоји неусклађеност.

Предлагач покрајинске скупштинске одлуке може у року од 15 дана да поднесе предлог покрајинске скупштинске одлуке усклађен са овим пословником, а ако не поступи сагласно одредбама става 1 овог члана, предлог покрајинске скупштинске одлуке сматра се повученим.

У случају несагласности са мишљењем председника Скупштине, предлагач може да затражи, у писаном облику, да се Скупштина изјасни да ли је предлог сачињен у складу са овим пословником. Скупштина је дужна да се о том питању изјасни на првој наредној седници, пре преласка на дневни ред, без претреса. Пре одлучивања предлагач одлуке има право да образложи свој став, најдуже пет минута.

Члан 143.

Предлог покрајинске скупштинске одлуке, припремљен у складу са овим пословником, уврстиће се у дневни ред седнице Скупштине у року до 90 дана од дана подношења.

У изузетним случајевима, када обавеза доношења покрајинске скупштинске одлуке произилази из закона или када би недоношење одлуке проузроковало знатну штету, рок не може бити дужи од 30 дана.

Члан 144.

Предлог покрајинске скупштинске одлуке, пре разматрања на седници Скупштине, разматрају надлежни одбор и Покрајинска влада, ако она није предлагач одлуке.

Надлежни одбор, односно Покрајинска влада достављају извештај, односно мишљење, по правилу, најкасније пет дана пре дана одређеног за одржавање седнице Скупштине на којој се разматра предлог одлуке.

Надлежни одбор може да предложи Скупштини доношење одлуке или не доношење одлуке.

Уколико надлежни одбор, односно Покрајинска влада не достави извештај, односно мишљење, Скупштина може да одлучи да се предлог одлуке размотри и без извештаја или мишљења.

Члан 145.

О предлогу покрајинске скупштинске одлуке води се јединствен претрес.

Изузетно, ако је на предлог покрајинске скупштине одлуке поднето више амандмана, Скупштина, на предлог председника, одлучује да се о предлогу одлуке води претрес у начелу и у појединостима.

После претреса у појединостима, Скупштина одлучује о предлогу у целини.

Члан 146.

Предлагач покрајинске скупштинске одлуке има право да повуче предлог покрајинске скупштинске одлуке до завршетка претреса на седници Скупштине. Када предлагач, у писаном облику повуче предлог покрајинске скупштинске одлуке пре седнице Скупштине, председник Скупштине ће о томе обавестити Скупштину, а када то учини усмено, у току седнице, Скупштина ће констатовати да је предлог повучен.

4. Поступак за доношење одлука и других аката

Члан 147.

На поступак доношења одлука, резолуција, декларација, препорука, закључака и разматрање и усвајање информација и извештаја сходно се примењују одредбе о поступку доношења покрајинских скупштинских одлука.

Покрајински органи и органи јавних предузећа, установа и других организација чији је оснивач Аутономна покрајина Војводина достављају Скупштини извештаје на разматрање.

Извештаји о пословању достављају се надлежним одборима и Покрајинској влади, на мишљење.

Након разматрања, Скупштина одлучује о извештају из става 2. овог члана.

5. Поступак по амандманима

Члан 148.

Предлог за измену и допуну општег акта који доноси Скупштина подноси се у облику амандмана. Амандман се подноси Скупштини, у електронском и штампаном облику.

Амандман садржи:

-одговарајући члан овог пословника као правни основ за подношење амандмана;

-назив и члан предлога општег акта на који се амандман подноси;

-решење које се предлаже;

-образложење које садржи објашњење предложеног решења и циљ који се жели постићи усвајањем амандмана и по потреби, процену утицаја предложеног решења на буџетска средства.

Право да поднесе амандман има овлашћени предлагач из члана 133. став 1. Пословника.

Подносилац амандмана не може сам, или заједно са другим посланицима, да поднесе више амандмана на исти члан предлога акта, изузев приликом подношења амандмана на предлог покрајинскe скупштинскe одлукe о буџету.

Ако се предлогом акта мења или допуњава акт, амандмани се могу подносити само на чланове предложених измена и допуна.

Када се не отвори претрес у појединостима, подносилац амандмана има право да образложи амандман, у трајању до два минута.

Ако је амандман поднело више посланика право да га образложи има представник подносилаца амандмана, а уколико он није назначен представник подносиоца је први потписани посланик.

Амандман се подноси најкасније 72 часа пре часа одређеног за одржавање седнице на којој ће се разматрати предлог акта.

Када је седница сазвана у року краћем од десет дана, а не краћем од 72 часа пре часа одржавања седнице Скупштине, амандман се подноси најкасније 24 часа пре почетка седнице на којој ће се разматрати предлог акта.

Када је седница сазвана у року краћем од 72 часа пре одржавања седнице, као и у случају предлагања доношења акта по хитном поступку амандман се подноси најкасније до почетка претреса по одређеној тачки дневног реда.

Када је предлог акта достављен Скупштини са предлогом за допуну предложеног дневног реда седнице Скупштине, амандман се подноси најкасније 24 часа пре почетка седнице на којој ће се разматрати предлог акта.

Председник Скупштине одбациће неблаговремено поднет амандман, о чему обавештава подносиоца амандмана и Скупштину на почетку претреса о тој тачки дневног реда и о њему се Скупштина не изјашњава.

Члан 149.

Поднети амандман председник Скупштине упућује предлагачу акта.

Поднети амандман се доставља и надлежном одбору и Покрајинској влади, ако нису предлагачи, ради давања мишљења.

Одбор за прописе ће непотпуне и амандмане са увредљивом садржином одбацити, о чему ће Скупштини поднети извештај.

Одбачени амандмани не могу бити предмет расправе и о њима се не гласа.

Уколико надлежни одбор, односно Покрајинска влада не достави извештај, односно мишљење, Скупштина може да одлучи да се амандман размотри и без извештаја или мишљења.

Подносилац амандмана може да повуче амандман до закључења претреса.

Члан 150.

Предлагач акта дужан је да размотри амандмане и обавести Скупштину које амандмане је прихватио, а које предлаже да Скупштина одбије.

Члан 151.

Амандман који поднесе предлагач акта, као и амандман који је предлагач прихватио, постаје саставни део предлога акта и о њему се одвојено не гласа.

Члан 152.

Скупштина одлучује о амандманима по редоследу чланова предлога акта.

Када је поднето више амандмана на исти члан предлога акта, прво се одлучује о амандману чија садржина највише одступа од решења садржаног у предлогу акта.

Када је поднет амандман на амандман, прво се гласа о амандману који је поднет на амандман.

Члан 153.

У току претреса на седници Скупштине амандмане, у писаном облику, може да поднесе предлагач акта, надлежни одбор, односно Покрајинска влада, ако она није предлагач, само ако је потреба за амандманом настала услед претходног прихватања неког амандмана.

Члан 154.

Када су амандмани такве природе да битно мењају или одступају од предлога акта, Скупштина може, на предлог председника Скупштине или Одбора за прописе, да одлучи да се претрес прекине, како би се посланици припремили за одлучивање.

Уколико, због усвајања једног или више амандмана настане потреба да се изврши правно-техничка редакција текста предлога акта или да се усвојени амандмани ускладе међусобно и са текстом предлога акта, Скупштина може, на предлог председника Скупштине, да застане са одлучивањем и затражити од Одбора за прописе да изврши правно-техничку редакцију текста предлога акта и о томе поднесе Скупштини извештај.

6. Поступак за закључивање међурегионалних споразума

Члан 155.

Скупштина закључује међурегионалне споразуме са одговарајућим територијалним заједницама других држава.

Поступак за закључивање међурегионалних споразума уредиће се посебним актом Скупштине.

7. Поступак за доношење покрајинских скупштинских одлука о буџету и завршном рачуну Аутономне покрајине Војводине

Члан 156.

Покрајинску скупштинску одлуку о буџету (у даљем тексту: буџет) доноси Скупштина у року утврђеним Законом.

Буџет подноси Покрајинска влада, са образложењем које садржи: уставни, законски и статутарни основ за доношење буџета, образложење предлога потребних средстава по корисницима и структуре прихода.

Члан 157.

Предлог буџета претходно могу да разматрају одбори у делу који се односи на расходе којима се финансирају делатности из делокруга одбора и своје извештаје, са образложеним предлозима, достављају Одбору за буџет и финансије.

Одбор за буџет и финансије разматра предлог буџета и извештаје појединих одбора и о томе доставља извештај Скупштини.

Члан 158.

О предлогу буџета на седници Скупштине претрес се води у начелу и у појединостима.

Уколико на предлог буџета нису поднети амандмани води се јединствен претрес.

Када се амандманом на предлог буџета предлаже повећање појединих расхода, амандман мора да садржи и изворе средстава за те расходе.

После претреса у појединостима гласа се о буџету у целини.

Члан 159.

Покрајинска скупштинска одлука о ребалансу буџета доноси се по поступку за доношење буџета.

Члан 160.

Покрајинска влада подноси Скупштини Извештај о извршењу Покрајинске скупштинске одлуке о буџету АП Војводине, у складу са законом.

Извештај о извршењу Покрајинске скупштинске одлуке о буџету АП Војводине разматра Одбор за буџет и финансије и доставља Скупштини извештај са мишљењем.

Члан 161.

Предлог покрајинске скупштинске одлуке о завршном рачуну буџета (у даљем тексту: завршни рачун буџета) Скупштина разматра и доноси у року утврђеним законом.

Предлог завршног рачуна буџета подноси Покрајинска влада.

Предлог завршног рачуна буџета разматра Одбор за буџет и финансије и извештај са мишљењем доставља Скупштини.

Члан 162.

Уколико одредбама овог дела пословника није другачије одређено, у погледу поступка за доношење буџета и завршног рачуна буџета сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење покрајинских скупштинских одлука.

8. Поступак доношења стратегија, планова и програма развоја, просторних планова, мрежа установа и других планских и развојних аката

Члан 163.

Предлог стратегије, плана и програма развоја, мреже установа и других планских и развојних аката подноси Покрајинска влада са образложењем и потребном документацијом.

Предлог регионалног просторног плана Покрајине, просторног плана посебне намене и просторног плана мреже подручја и објеката са посебним функцијама подноси Покрајинска влада, са образложењем и потребном документацијом.

Пре претреса на седници Скупштине, предлоге аката из ст. 1. и 2. разматрају надлежни одбори и извештаје са мишљењем достављају Скупштини.

Члан 164.

Регионални просторни план Покрајине не може се донети по хитном поступку.

Члан 165.

У погледу поступка за доношење аката из члана 163. сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење покрајинских скупштинских одлука.

9. Поступак за доношење Пословника

Члан 166.

Одбор за прописе, пре утврђивања предлога пословника, нацрт пословника доставља на мишљење Колегијуму Скупштине.

У поступку доношења пословника о раду, сходно се примењују одредбе овог пословника о доношењу покрајинских скупштинских одлука.

10. Хитан поступак

Члан 167.

Покрајинска влада може да предложи да се покрајинска скупштинска одлука или други акт донесе по хитном поступку.

По хитном поступку може да се донесе само покрајинска скупштинска одлука или други акт чије би недоношење по хитном поступку могло да проузрокује штетне последице по живот и здравље људи, безбедност Покрајине и рад органа и организација.

Предлог да се покрајинска скупштинска одлука или други акт донесе по хитном поступку мора бити образложен. У писаном образложењу Предлога предлагач је дужан да наведе штетне последице које би настале због недоношења одлуке по хитном поступку.

Предлог да се покрајинска скупштинска одлука или други акт донесе по хитном поступку доставља се Скупштини најкасније 24 часа пре почетка седнице Скупштине.

Члан 168.

Предлог покрајинске скупштинске одлуке или други акт који се доноси по хитном поступку претходно разматра Одбор за прописе.

О предлогу да се покрајинска скупштинска одлука или други акт донесе по хитном поступку Скупштина одлучује као о претходном питању, приликом утврђивања дневног реда.

Када Скупштина усвоји предлог да се покрајинска скупштинска одлука или други акт донесе по хитном поступку, предлог покрајинске скупштинске одлуке или другог акта уноси се у дневни ред седнице.

Уколико скупштина не усвоји предлог да се покрајинска скупштинска одлука или други акт донесе по хитном поступку, на предлог предлагача, предлог покрајинске скупштинске одлуке или другог акта разматраће се по редовном поступку на некој од наредних седница.

Амандман на предлог одлуке или другог акта који се доноси по хитном поступку може се поднети до почетка претреса.

11. Поступак за аутентично тумачење аката

Члан 169.

Предлог за доношење аутентичног тумачења појединог акта Скупштини може да поднесе овлашћени предлагач.

Предлог из става 1. овог члана садржи назив акта, одредбе чије се аутентично тумачење тражи и разлог због којег се аутентично тумачење тражи.

Члан 170.

Када Одбор за прописе оцени да је предлог оправдан, сачињава предлог аутентичног тумачења и доставља га подносиоцу предлога и Скупштини.

Када Одбор за прописе оцени да предлог није оправдан, о томе обавештава подносиоца предлога и Скупштину.

Скупштина одлучује о предлогу Одбора за прописе из става 1. и 2. овог члана.

Када Скупштина не прихвати став Одбора за прописе да аутентично тумачење није оправдано, задужиће Одбор за прописе да сачини предлог аутентичног тумачења.

Члан 171.

Уколико одредбама овог одељка није другачије одређено, у погледу поступка за доношење аутентичног тумачења одлука и других аката које доноси Скупштина, сходно се примењују одредбе овог пословника о поступку за доношење тих аката.

12. Поступак за утврђивање предлога закона, других прописа и општих аката које доноси Народна скупштина

Члан 172.

Предлог да Скупштина буде предлагач закона, другог прописа и општег акта са текстом за предлог закона и другог прописа и општег акта може да поднесе посланик, надлежни одбор, посланичка група и Покрајинска влада.

Текст за предлог закона, другог прописа и општег акта се подноси у облику у коме се закон, други пропис и општи акт доноси, са образложењем, чија је садржина одређена Пословником Народне скупштине.

Подносилац текста за предлог закона, другог прописа и општег акта дужан је да наведе разлоге због којих се предлаже Скупштини да утврди предлог закона и другог прописа и општег акта и да га поднесе Народној скупштини.

Члан 173.

Председник Скупштине, по пријему, предлога да Скупштина буде предлагач закона, другог прописа и општег акта, са текстом за предлог закона и другог прописа и општег акта, доставља посланицима и Покрајинској влади, ако она није предлагач.

Одбор за прописе, Одбор за сарадњу са одборима Народне скупштине у остваривању надлежности Покрајине и надлежни одбор разматрају предлог и извештај са мишљењем достављају Скупштини.

Члан 174.

На седници Скупштине подносилац предлога да Скупштина буде предлагач закона, другог прописа и општег акта може додатно да образложи разлоге због којих Скупштина треба да буде предлагач закона и другог прописа и општег акта.

Представник Покрајинске владе, ако она није предлагач, и представник Одбора за сарадњу са одборима Народне скупштине у остваривању надлежности Покрајине може додатно да образложи предлог о прихватању, односно неприхватању предлога.

О предлогу да Скупштина буде предлагач закона, другог прописа и општег акта отвара се претрес.

Ако Скупштина не прихвати да буде предлагач закона, другог прописа и општег акта, текст за предлог закона или другог општег акта Скупштина неће разматрати.

Члан 175.

Када Скупштина прихвати да буде предлагач закона или другог прописа и општег акта, отвара се претрес о тексту за предлог закона. О тексту за предлог закона гласа се у целини.

Када Скупштина утврди предлог закона или другог прописа и општег акта одређује представника Скупштине у Народној скупштини и овлашћује га да прихвати амандмане којима се не мења суштина предлога.

Члан 176.

Предлог закона, другог прописа и општег акта председник Скупштине доставља Народној скупштини и обавештава Народну скупштину о овлашћеном представнику.

Члан 177.

Одредбе овог пословника које се односе на поступак подношења амандмана и одлучивање о поднетим амандманима сходно се примењују и на поступак подношења амандмана на текст за предлог закона, другог прописа и општег акта.

13. Поступак за подношење амандмана на предлоге закона, других прописа и општих аката које доноси Народна скупштина

Члан 178.

Предлог да Скупштина поднесе амандман на предлог закона, другог прописа и општег акта може да поднесе посланик, надлежни одбор, посланичка група и Покрајинска влада.

Предлог амандмана на предлог закона, другог прописа и општег акта доставља се посланицима, надлежном одбору, ако није предлагач, и Одбору за сарадњу са одборима Народне скупштине у остваривању надлежности Покрајине, Покрајинској влади, ако она није предлагач, који разматрају предлог и мишљење достављају Скупштини са предлогом да се амандман утврди или не утврди.

Члан 179.

Када Скупштина утврди амандмане, одређује представника Скупштине који ће на седници Народне скупштине образложити поднети амандман у складу са Пословником Народне скупштине. Председник Скупштине доставља амандман Народној скупштини и обавештава Народну скупштину о овлашћеном представнику.

14. Поступак за оцену уставности и законитости

Члан 180.

Предлог за покретање поступка пред Уставним судом за оцену уставности и законитости закона, односно другог прописа или општег акта републичких органа, када су тим актима повређена уставом и законом утврђена права Аутономне покрајине Војводине, могу поднети овлашћени предлагачи из члана 133. став 1. Пословника. Председник Скупштине предлог доставља посланицима и Покрајинској влади, ако оно није предлагач.

Ако Скупштина усвоји предлог за покретање поступка за оцену уставности и законитости, одређује представника да учествује у поступку пред Уставним судом.

Председник Скупштине доставља предлог за покретање поступка Уставном суду Републике Србије.

Члан 181.

Када је покренут поступак за оцену уставности и законитости прописа или општег акта Скупштине, одговор Уставном суду даје Одбор за прописе у року који одреди Уставни суд у свом захтеву и овлашћује лице да учествује у поступку пред Уставним судом.

15. Поступак поводом предлога за расписивање референдума

Члан 182.

Скупштина може да распише референдум о питању из њене надлежности, на предлог 30 посланика или Покрајинске владе.

Скупштина расписује покрајински референдум, ако захтев за његово расписивање поднесе најмање 30.000 бирача са пребивалиштем на територији АП Војводине.

Члан 183.

Предлог да Скупштина распише референдум о питањима из своје надлежности разматра одбор у чијем је делокругу то питање и одбор надлежан за питања уставно-правног положаја Покрајине, који утврђује да ли је садржина предлога у складу са законом, да ли је предлог поднет од овлашћених подносилаца и да ли је питање у надлежности Скупштине.

Када одбор надлежан за питања уставно-правног положаја Покрајине утврди да садржина предлога није у сагласности са законом или да предлог није поднет од овлашћених подносилаца, као и да питање није из надлежности Скупштине, председник Скупштина ће о томе обавестити подносиоца предлога.

Члан 184.

Референдум се спроводи на начин предвиђен Уставом, законом, Статутом и овим пословником.

16. Поступак за избор и престанак функције

Члан 185.

Образложени предлог за избор, именовање и разрешење директора, председника и чланова надзорних одбора јавних предузећа, председника и чланова управних и надзорних одбора установа, агенција и других организација чији је оснивач Аутономна покрајина Војводина и других лица која бира, именује и разрешава Скупштина, подноси одбор који у свом делокругу разматра питања из те области.

Образложени предлог за избор и разрешење заменика покрајинског секретара подноси председник Покрајинске владе.

VI ОДНОС СКУПШТИНЕ И ПОКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ

1. Избор Покрајинске владе

Члан 186.

Кандидата за председника Покрајинске владе предлаже председник Скупштине, пошто саслуша мишљење представника посланичких група.

Предлог садржи име и презиме кандидата, кратку биографију, страначку припадност, име и презиме известиоца, образложење и сагласност кандидата, у писаном облику.

Члан 187.

Кандидат за председника Покрајинске владе предлаже кандидате за једног или више потпредседника и за чланове Покрајинске владе.

Члан 188.

О предлогу кандидата за председника Покрајинске владе и предлогу за кандидате за потпредседнике и чланове Покрајинске владе отвара се претрес.

По завршетку претреса, о предлогу кандидата за председника, кандидата за потпредседника и чланова Покрајинске владе одлучује се истовремено јавним гласањем.

Покрајинска влада је изабрана, ако је за њен избор гласала већина од укупног броја посланика.

Ако Покрајинска влада не буде изабрана, цео поступак се понавља.

Члан 189

Председник, потпредседник и чланови Покрајинске владе, након избора, полажу заклетву пред Скупштином.

Мандат Покрајинске владе почиње да тече даном полагања заклетве пред Скупштином.

Мандат Покрајинске владе траје до истека мандата Скупштине која ју је изабрала.

Члан 190.

Мандат Покрајинске владе престаје пре истека времена на које је изабрана: разрешењем председника Покрајинске владе, оставком председника Покрајинске владе или превременим престанком мандата Скупштине.

Покрајинска влада којој је престао мандат може да врши само текуће и неодложне послове до избора нове Покрајинске владе, одређене покрајинском скупштинском одлуком.

Члану Покрајинске владе мандат престаје пре истека времена на коју је изабран: констатовањем оставке, ако је Скупштина разреши на предлог председника Покрајинске владе, разрешењем председника Покрајинске владе или оставком председника Покрајинске владе.

Члан 191.

Разрешење председника Покрајинске владе, оставка председника Покрајинске владе и разрешење и оставка члана Покрајинске владе врши се по поступку предвиђеном Статутом.

2. Представљање Покрајинске владе у Скупштини

Члан 192.

Опште право и дужност представљања Покрајинске владе у Скупштини има председник Покрајинске владе или потпредседник кога он одреди, о чему обавештава председника Скупштине писаним путем.

Покрајинска влада, када је предлагач, одређује члана Покрајинске владе или заменика покрајинског секретара који је представља по поједином питању које се разматра на седници Скупштине, односно одбора.

Члан 193.

За давање стручних и других објашњења, обавештења и мишљења на седницама радних тела, о питањима у којима је предлагач, Покрајинска влада може да одреди и своје поверенике.

Члан 194.

Уз предлог одлуке, другог прописа или општег акта, или уз други материјал који подноси Скупштини, Покрајинска влада обавештава Скупштину о својим представницима и повереницима за седнице Скупштине и одбора.

Члан 195.

Скупштина и одбор обавештавају Покрајинску владу о својим седницама и предложеном дневном реду.

3. Контрола рада Покрајинске владе

Члан 196.

Скупштина врши контролу рада Покрајинске владе кроз постављање питања посланика и тражења информација и путем посланичких питања.

а) Питања посланика, предлози и информације

Члан 197.

На почетку седнице Скупштине која је сазвана у року из члана 79. став 1, пре преласка на утврђивања дневног реда, посланици могу Покрајинској влади постављати питања и тражити информације о свим областима из надлежности Покрајинске владе.

Члан 198.

Посланик је дужан да питања у писаном облику упути председнику Скупштине најкасније 72 часа пре почетка седнице.

Питање мора бити прецизно и из надлежности Покрајинске владе и мора се навести и име и презиме члана Покрајинске владе који треба да одговара на то питање.

Уредно питање посланика председник Скупштине доставља надлежном члану Покрајинске владе.

Ако постављено питање није уредно, у смислу става 2. овог члана председник Скупштине ће затражити од посланика да уреди питање при чему ће навести у чему се састоји неуредност.

Ако посланик не уреди постављено питање у року од 24 часа до почетка седнице, нема право да питање постави усмено на седници Скупштине.

Члан 199.

Део седнице посвећен постављању питања и тражењу информација траје најдуже 60 минута и обавља се без обзира на број посланика у сали.

Члан 200.

Ако је достављено више питања редослед постављања на седници Скупштине утврђује председник Скупштине, према времену пристизања питања.

Уколико се у предвиђеном времену не одговори на сва питања посланика, председник Скупштине може предложити да се време продужи за највише још 15 минута.

Уколико се у предвиђеном року не одговори на сва постављена питања посланика она се могу пренети на следећу седницу Скупштине која буде сазвана у року из члана 79. став 1.

Члан 201.

Време у оквиру кога посланик поставља питање износи најдуже три минута. Један посланик може да постави највише два питања на једној седници.

Члан Покрајинске владе се обраћа Скупштини најдуже пет минута како би одговорио на питање.

Члан Покрајинске владе је дужан да усмено одговори на свако питање које је упућено у складу са чланом 198. овог Пословника. Уколико је питање такво да захтева писани одговор члан Покрајинске владе је дужан да усмено образложи зашто ће одговор бити писан и да писани одговор достави у року од 15 дана од дана одржавања седнице.

У случају из става 3. овог члана посланик може, на првој наредној седници која буде сазвана у року из члана 79. став 1. тражити кратко усмено образложење писаног одговора.

После одговора члана Покрајинске владе, посланик који је поставио питање може да постави једно потпитање у трајању до једног минута.

Члан Покрајинске владе даје одговор на потпитање у трајању до два минута.

После добијеног одговара на потпитање, посланик има право да, у трајању до једног минута, коментарише одговор на своје потпитање.

Члан 202.

На почетку времена предвиђеног за питања посланика и тражење информација утврђује се редослед питања и одговора на питања и то:

- усмена образложења чланова Покрајинске владе писаних одговора који су достављени између две седници,

- питања која су достављена за претходну седницу а нису дошла на ред и

- питања која су постављена у складу са чланом 198. овог пословника.

Члан 203.

У оквиру трајања постављања питања и давања одговора нису дозвољене реплике и указивање на повреде пословника.

б) Посланичка питања

Члан 204.

Посланик има право да постави посланичко питање Покрајинској влади или поједином старешини органа покрајинске управе, из њихове надлежности.

Посланичко питање може се поставити на седници Скупштине након завршетка рада по утврђеном дневном реду.

Време за постављање посланичких питања износи најдуже три минута.

Посланичко питање мора бити јасно формулисано.

Посланичко питање може се поставити и у писаном облику између две седнице Скупштине, преко председника Скупштине који га доставља Покрајинској влади или надлежном старешини органа покрајинске управе.

Посланичка питања се не постављају на седници која је сазвана на основу члана 78. став 5 и 79. став 3 Пословника.

Председник Скупштине упозориће посланика који поставља посланичко питање, ако питање није постављено у складу са одредбама овог пословника, односно ако није упућено надлежном органу.

Члан 205.

На усмено постављено посланичко питање, представник Покрајинске владе, односно старешина органа покрајинске управе морају одмах усмено одговорити. Ако је за давање одговора потребна одређена припрема, они то морају одмах образложити, а одговор посланику дати у писаном облику, у року од осам дана од дана када је питање постављено.

Писани одговор Покрајинске владе или старешине органа покрајинске управе доставља се посланицима.

Изузетно, ако је у припреми одговора на посланичко питање потребно утврдити одређене чињенице чије утврђивање захтева дуже време или сложенију анализу, рок за давање одговора на посланичко питање може се продужити, али не више од 30 дана.

Члан 206.

После датог одговора на посланичко питање, посланик који је поставио питање има право да, у трајању од највише пет минута, коментарише одговор на своје питање или да постави допунско питање.

По добијању одговора на допунско питање посланик има право да се изјасни о одговору у трајању од највише пет минута.

Члан 207.

Ако одговор на посланичко питање садржи податке који представљају службену тајну, Покрајинска влада, односно старешина органа покрајинске управе може предложити да се одговор саслуша без присуства јавности.

VII ПРЕВОЂЕЊЕ И ДОСТАВЉАЊЕ МАТЕРИЈАЛА ПО ЗАХТЕВУ ПОСЛАНИКА НА ЈЕЗИКУ КОЈИ ЈЕ У РАВНОПРАВНОЈ СЛУЖБЕНОЈ УПОТРЕБИ У РАДУ СКУПШТИНЕ

Члан 208.

Посланик има право да у року од 30 дана од дана потврђивања мандата достави захтев Служби Скупштине да му се материјал за седницу Скупштине и одбора достави и на једном од језика националне мањине-националне заједнице из члана 3. Пословника.

Посланик који је поднео захтев из става 1. овог члана има право да у раду одбора користи изабрани језик.

Захтев из става 1. овог члана Служба Скупштине доставља покрајинском органу управе надлежном за послове превођења (у даљем тексту: Преводилачка служба).

Члан 209.

Служба Скупштине дужна је да најкасније у року од 24 сата од пријема материјала достави Преводилачкој служби захтев за превођење са материјалом, у складу са захтевом из члана 208.

Преводилачка служба је дужна да поступи по захтеву из става 1. овог члана најкасније 72 часа пре часа одређеног за одржавање седнице Скупштине.

Материјал који се у складу са Пословником достави Скупштини у року краћем од 72 сата неће се преводити за потребе рада у Скупштини.

Под материјалом из става 1. овог члана сматра се: сазив за седницу Скупштине и одбора, записник са седнице Скупштине и одбора, предлог аката који се разматрају на седници Скупштине и одбора, предлог за измене и допуне дневног реда, амандмани, посланичка питања и други материјали који су настали у раду Скупштине и одбора.

VIII ЈАВНОСТ РАДА СКУПШТИНЕ

Члан 210.

Седнице Скупштине и њених одбора су јавне.

Седнице Скупштине могу бити затворене за јавност у случајевима одређеним законом, ако то предложи Покрајинска влада, одбор или најмање 20 посланика. Предлог мора бити образложен, а о предлогу се гласа у Скупштини, без претреса.

Седнице одбора могу бити затворене за јавност у случајевима одређеним законом, ако то предложи одбор.

На седници Скупштине или одбора може се одлучити да представници штампе и других средстава информисања могу присуствовати седници и када се на њој претреса неко питање без присуства јавности. О таквом питању представници штампе и других средстава информисања могу давати за јавност само обавештења за која се то на седници одлучи. На седници се може одлучити да се обавештења о таквом питању могу давати тек по истеку одређеног времена.

Члан 211.

Председник Скупштине обавештава јавност о раду Скупштине и о одлукама које је Скупштина донела.

Сматра се да је јавност обавештена када је позив за седницу Скупштине, са припадајућим материјалима, у складу са овим пословником, достављен представницима јавног информисања и ако су они били присутни на седници Скупштине.

Ради потпунијег обавештавања посланика и јавности, Скупштина може предлог акта објавити и у јавним гласилима или као посебну публикацију о чему одлучује председник Скупштине.

Члан 212.

Представници штампе и других средстава информисања, у складу са прописом о унутрашњем реду у Скупштини, могу присуствовати седницама Скупштине и одбора и стављају им се на располагање материјали који су достављени посланицима.

Телевизија има право да директно преноси седницу Скупштине, односно да одложено емитује снимак седнице.

Представницима јавног информисања обезбеђују се потребни услови за праћење рада на седницама Скупштине и одбора.

Члан 213.

Представници јавног информисања дужни су да о раду Скупштине и одбора извештавају јавност потпуно, објективно и истинито.

Члан 214.

Службено саопштење за штампу и друга средства јавног информисања саставља одговарајућа служба Скупштине, а одобрава председник Скупштине или лице које он овласти.

Члан 215.

Конференцију за новинаре у Скупштини може да одржи сваки посланик.

Члан 216.

Јавност рада остварује се и кроз групне посете грађана Скупштини.

Начин остваривања овог облика јавности рада уређује се посебним актом.

Члан 217.

Организоване групе грађана могу посећивати Скупштину ради упознавања са радом Скупштине, упознавања са историјатом зграде и разгледања зграде.

Члан 218

Скупштина има интернет страницу.

Садржај интернет странице ближе се уређује упутством, које доноси генерални секретар Скупштине, по претходно прибављеном мишљењу одбора надлежног за информисање.

IX ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ

Члан 219.

Пречишћен текст акта, када је утврђена обавеза утврђивања пречишћеног текста, утврђује Одбор за прописе.

Члан 220.

Пречишћен текст акта објављује се у "Службеном листу Аутономне покрајине Војводине".

X ИЗВОРНИЦИ И ОБЈАВЉИВАЊЕ АКАТА СКУПШТИНЕ

Члан 221.

Изворник акта који доноси Скупштина потписује председник Скупштине и ставља се печат Скупштине.

Изворником се сматра текст акта усвојен на седници Скупштине.

Изворник акта Скупштине чува се у Скупштини.

О изради изворника, стављању печата, чувању и евиденцији изворника стара се генерални секретар Скупштине.

Члан 222.

Акт који доноси Скупштина објављује се у "Службеном листу Аутономне покрајине Војводине".

Закључци Скупштине и радних тела као и друга акта радних тела објављују се када је то тим актима предвиђено.

Аутентично тумачење се објављује у "Службеном листу Аутономне покрајине Војводине".

О објављивању аката из става 1., 2. и 3. стара се генерални секретар Скупштине.

Генерални секретар Скупштине, на основу изворног текста акта из става 1, 2. и 3, даје исправке грешака у објављеном тексту акта.

XI САРАДЊА СКУПШТИНЕ

Члан 223.

Скупштина сарађује са Народном скупштином Републике Србије и скупштинама јединица локалне самоуправе.

Сарадња се остварује разменом искустава, оснивањем заједничких тела, предузимањем заједничких активности, усаглашавањем ставова, разменом програма, документационог и информативног материјала, заједничким састанцима и разменом делегација.

Члан 224.

Скупштина са одговарајућим територијалним заједницама других држава остварује међурегионалну сарадњу у циљу успостављања, очувања и развоја добросуседских односа, у складу са Статутом.

Скупштина сарађује са представничким телима других држава и региона:

- учешћем делегација Скупштине у раду асоцијација европских регија,

- упућивањем делегације Скупштине, председника и потпреседника Скупштине или појединих посланика у посете представничким телима других држава и региона и пријемом делегација представничких тела других држава и региона,

- кроз покретање и учешће на заједничким пројектима са представничким телима других региона, парламентарним скупштинама и међународним организацијама;

- разменом информација, других материјала и публикација, као и путем других облика сарадње са представничким телима других држава и региона.

Одлуку о потреби упућивања делегације Скупштине, председника, потпредседника или појединих посланика у посете другим државама или регионима, састав делегације, циљеве и задатке посете делегације Скупштине, утврђује надлежни одбор Скупштине.

Облици сарадње и поступак приликом закључивања споразума ближе се уређују посебним актом.

Члан 225.

У Скупштини се могу образовати посланичке групе пријатељства за унапређење односа и сарадње с представничким телима појединих региона, на принципу добровољности.

Приликом оснивања посланичке групе пријатељства полази се од узајамно изражених интереса за остваривање и развој сарадње између парламената.

Председника и чланове групе пријатељства одређује Одбор надлежан за за европске интеграције и међурегионалну сарадњу. Одлуке о размени посета са групама пријатељстава представничких тела других региона, групе пријатељства доносе у координацији и уз сагласност Одбор надлежан за европске интеграције и међурегионалну сарадњу.

Уколико Одбор надлежан за европске интеграције и међурегионалну сарадњу није у могућности да одреди председника и чланове групе пријатељства или да да сагласност на одлуку о размени посета са групама пријатељстава представничких тела других региона, о тим питањима одлуку доноси председник Скупштине.

Члан 226.

Посланици у Скупштини могу да се организују у одређене неформалне групе у циљу промоције права одређених групација и подизања свести о њиховој улози у друштву, као и промоције одређених друштвених вредности.

XII РАД СКУПШТИНЕ У СЛУЧАЈУ РАТНОГ СТАЊА ИЛИ ВАНРЕДНОГ СТАЊА

Члан 227.

Одредбе овог пословника примењују се у раду Скупштине у случају ратног или ванредног стања, уколико овим пословником, другим прописима и општим актима Скупштине није другачије одређено.

Члан 228.

У случају ратног или ванредног стања, председник Скупштине:

- одређује време и место одржавања седница Скупштине,

- утврђује начин позивања посланика на седнице, као и начин и рокове достављања материјала за седнице,

- може наредити да се редакцијама јавних гласила, чији су новинари акредитовани у Скупштини, обустави достављање предлога одлука и општих акта и других материјала, док Скупштина о томе другачије не одлучи,

- може одредити посебан начин вођења и чувања записника и стенографских бележака са седнице Скупштине и одбора,

- одлучује о начину рада и извршавању задатака Службе Скупштине.

Члан 229.

У условима ратног или ванредног стања, не примењују се одредбе овог пословника о кворуму за одржавање седница Скупштине и одбора. Седнице Скупштине и одбора одржавају се са оним посланицима који су присутни на седници, а одлуке се доносе већином гласова присутних посланика на седници Скупштине, односно одбора.

Члан 230.

У случају ратног или ванредног стања, предлози одлука и општих аката које треба да разматра Скупштина, могу се предложити за разматрање и одлучивање без претходног разматрања у надлежним одборима, уколико Скупштина тако одлучи.

Покрајинска влада даје своје мишљење о овим актима непосредно на самој седници Скупштине.

Члан 231.

У случају ратног или ванредног стања, посланици су дужни одмах и на најпогоднији начин да обавесте генералног секретара Скупштине о свакој промени адресе пребивалишта или боравишта.

XIII СЛУЖБА СКУПШТИНЕ

Члан 232.

Стручне и друге послове за потребе Скупштине, одбора, посланика и посланичких група обавља Служба Скупштине.

Организација, задаци и рад Службе Скупштине уређује се одлуком.

Члан 233.

Послове унутрашњег обезбеђивања и одржавања реда у згради и просторијама Скупштине обавља управа надлежна за опште и заједничке послове покрајинских органа, уз сагласност генералног секретара.

Члан 234.

Пречишћен текст Пословника објавиће се у „Службеном листу Аутономне покрајине Војводине.“

Самостални члан Одлуке о изменама и допунама

Пословника о раду Скупштине Аутономне покрајине Војводине

("Сл. лист АП Војводине", бр. 54/2018)

Члан 36.

Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Аутономне покрајине Војводине", а одредба члана 34. ове одлуке примењује се од 1. јануара 2019. године.