Нови Сад, 9. јул 2014. године - Скупштина Аутономне покрајине Војводине данас је била домаћин националне конференције под називом: „Мониторинг транспарентности рада мањинских самоуправа и унапређење нормативног положаја националних мањина“.
Скуп су организовали Фондација за отворено друштво и Центар за регионализам из Новог Сада, уз подршку покрајинске Скупштине, а присустни су били представници републичких и покрајинских органа, страних амбасада, националних савета националних мањина, невладиних организација, медија и других заинтересованих за ову област.
Отварајући конференцију, потпредседница Скупштине АП Војводине и председница Националног савета Словака Ана Томанова Маканова поздравила је присутне и нагласила да се скуп одржава на правом месту, јер је покрајинска Скупштина дом свих грађана Аутономне покрајине Војводине.
Она је подсетила да је област мањинских права осим Уставом, уређена и одређеним законима и међународним документима које је наша држава ратикиковала, али је казала да то није довољно.
Томанова Маканова је указала на неопходност доношења јасне стратегије у овој области, односно Закона о националним заједницама, као и других одговарајућих подзаконских аката, којима би се обезбедили механизми 
за несметано спровођење закона из ове области у пракси у корист како мањинских тако и већинског народа.Tакође, казала је да је потребно сачувати институт поштовања стечених права националних мањина, која се не смеју смањивати. Током десет година рада нашег националног савета, било је пуно примера када ни ми сами у савету нисмо знали шта да радимо, а није било никога ко би могао да нам помогне. Интерес већине јесте да мањинама буде добро, зато је важно да сви заједно будемо хумани и толерантни једни према другима и да заједно створимо такав амбијент у коме ће нам свима бити добро, казала је су свом обраћању Ана Томанова Маканова. У уводном делу конференције говорило се о актуелним питањима и проблемима у области остваривања мањинских права са акцентом на обезбеђивање услова за отклањање постојећих проблема, неопходну законодавну активност, отклањање политичких препрека и других баријера у околностима када се наша земља интензивно припрема за чланство у Европској унији. Учесницима су се обратили Александар Попов, директор Центра зе регионализам, Мехо Омеровић, председник Одбора за људска и мањинска права Народне скупштине Републике Србије, Иван Бошњак, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе, Роберт Сепи, заменик Заштитника грађана за националне мањине и Јадранка Јелинчић, директорка Фондације за отворено друштво.
Представљени су резултати Мониторинга транспарентности у раду националних савета бугарске, мађарске, ромске, румунске и словачке националне мањине, који је уз подршку Фондације за отворено друштво спровела експертска група Центра за регионализам.
Наиме, у истраживањима која је тај Центар спровео у последње три године, констатована су три кључна проблема у раду поменутих националних савета. На првом месту, то је била претерана политизација најјачих странака или политичких опција које су своје интересе често реализовале кроз националне савете, на другом месту је била слаба и неадекватна комуникација између националних савета и мањинских заједница, док је на трећем месту детектована недовољна транспарентност у раду савета.
То је био разлог да се средином прошле године уради мониторинг транспарнтности у раду ових пет националних савета. Путем упитника који садржи 56 дефинисаних индикатора о којима су се савети изјашњавали, утврђени су стандарди, квантификатори и механизми транспарентности у раду националних савета којима се на објективан начин може проценити јавност и видљивост рада сваког од постојећих националних савета, што је оцењено као посебно вредан резултат овог пројекта. У другом делу Конференције, стручњаци, окупљени око Мреже за интеркултуралност, коју је на иницијативу Центра за истраживање етницитета основало шест невладиних организација, указали су и на друге проблеме са којима се суошавају мањинске самоуправе и припадници 
националних мањина, у вези са остваривањем пуне културне аутономије. Предочене су могућности превазилажења тих проблема у предстојећим уставним и законским променама.
Сагледавајући и уважавајући важност спровођења државних стратегија у обезбеђивању права националних мањина, на скупу је наглашена потреба пружања подршке не само националним саветима националних мањина већ и државним органима, како би потребне мере подршке биле оптималне и у складу са исказаним потребама. Такође, представљени су и примери добре праксе из рада националних савета.