Нови Сад, 11. децембар - У Скупштини АП Војводине, данас је одржан округли сто на тему: „Медијски закони на локалном нивоу - предлог за развој локалног информисања“. У организацији Одељења за медије Мисије ОЕБС-а у Србији и Независног друштво новинара Војводине, и уз подршку Скупштине АП Војводине и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, на дневном реду су биле истакнуте велике промене у медијском систему, које ће обележити наредну годину. Од повлачења државе из власништва у медијима, до новог начина финансирања. Нови медијски закони значајно мењају однос државе, покрајине и локалне самоуправе према медијима и јавном информисању, стављајући по први пут у центар медијске политике јавни интерес и грађанина. Како се очекује да највише изазова у примени нових закона буде на локалном нивоу, Независно друштво новинара Војводине је, уз стручну подршку Мисије ОЕБС-а, на примеру четири војвођанске општине, Панчева, Ковина, Кањиже и Врбаса, развило предлог акционог плана за развој локалног информисања.
Испред Скупштине АП Војводине обратио се председник Скупштине АПВ Иштван Пастор истакавши задовољство што је Скупштина АП Војводине у прилици да буде домаћин овако значајном скупу. Пастор је истакао да су последњих 14 транзиционих година биле подједнако изазовне за грађане, државу, медије и друштво у целини.
„За медије уопште, а посебно за локалне медије, веома је изазовно стање које захтева да се ускладе финансијска подршка, генерална очекивања, објективно информисање... И даље сам уверен да је локалне медије требало изузети из процеса обавезне приватизације, али новим сетом медијских закона та ствар је регулисана, по њој се мора поступити и сада су пред свим актерима нови задаци и изазови. А то је: како на најбољи могући начин, у суженом маневарском простору, постићи што боље резултате који ће донети очекиване ефекте, важне за остваривање права грађана у локалним заједницима на обавештеност и информисаност“, истакао је Пастор и додао да је важно да локални медији „остану на ногама“, за шта је потребно пронаћи најадекватније механизме у складу са усвојеном регулативом.
Поздрављајући присутне, покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић је рекао да је доношењем Стратегије јавног информисања и медија, Република Србија направила значајан искорак у циљу уређења ове делатности, а након тога учињен је нови корак изменом медијског законодавства. "Сматрамо важним то што је држава увођењем одредби о јавном интересу, информисање уврстила у делатност од приоритетног значаја, која не треба да буде препуштена искључиво тржишту.
Дакле, сматрамо напретком дефинисање медијских садржаја и подстицајних мера значајних за остварење јавног интереса, чиме се наглашавају и додатно, законски регулишу, уставне обавезе органа јавне власти - од државе, преко територијалне аутономије до јединице локалне самоуправе",објаснио је секретар Грујић и додао да је Законом о јавном информисању и медијима утврђена обавеза приватизације медија чији су оснивачи држава, територијална аутономија и локална самоуправа, која се мора обавити до 1. јула 2015. године.
"Приватизација медија врши се обезбеђивањем континуитета у производњи медијских садржаја од јавног интереса, у периоду од пет година од дана приватизације јавног предузећа.
Питање власничке трансформације медија важно је ако желимо да онемогићимо непосредан уплив политике у уређивање медија. Јака финансијска и структурална зависност локалних и регионалних јавних предузећа од локалних органа власти, често је онемогућавала уређивачку независност већине локалних медија. Међутим, нисам сигуран да приватни медији који делом зависе од буџетских средстава, а делом од средстава од огласа корпорација, имају већу уређивачку слободу. Било како било, за Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање апсолутно је била неприхватљива приватизација по до скоро важећем Закону о приватизацији, који је оставио пустош на свим пољима, па и у јавном информисању. Нова законска решења, додуше, не гарантују опстанак медија који морају да се приватизују, али они, који ће преживети приватизацију и конкуренцију нових медија, имаће обавезу бриге о заштити и развоју јавног интереса.
С обзиром на чињеницу да већина мањинских заједница има релативно мали број припадника, мањински медији морају имати значајну финансијску подршку власти на свим нивоима, јер ти медији не могу бити самоодрживи. Мањински медији имају значајну интегративну функцију, јер у сарадњи са другим медијима, како мањинским, тако и на српском језику, обезбеђују већу информисаност грађана, боље међусобно упознавање и разумевање, а на тај начин се грађани, који су у мањинском положају, лакше интегришу и афирмишу у друштву. Медији су данас у кризи, а посебно штампани медији, због чега се све више окрећу новим платформама, пре свега интернет презентацијама. Због тога очекујем да ћемо у скорој будућности морати заједно са националним саветима да пронађемо најбоља решења за квалитетно, правовремено и истинито информисање грађана АП Војводине, које ће бити на услузи већем броју грађана. Дакле, мислим да се поред новина, редакције мањинских листова све више морају окретати ка аудио и аудиовизуелној продукцији и интернету.
Кључни изазов у будућности ће бити обезбеђивање финансијске подршке медијима, посебно на локалном нивоу.
С обзиром на то да ће услуге будућег дигиталног провајдера за земаљски телевизијски програм бити изузетно скупе, чак и са најављеним дисконтним ценама у прве две године, за очекивати је да ће без континуиране финансијске подршке, регионалне и локалне телевизије пролазити кроз још неизвесније и теже пословање. Од дигитализације телевизијског система кроз мултиплексе, очекује се понуда више канала за дистрибуцију, посебно на националном нивоу, али и мањи број канала на локалном нивоу, јер дигитални систем дистрибуције претпоставља концентрацију на регионалном нивоу.
Радио станице које производе и емитују програм на локалном нивоу углавном се суочавају са малим комерцијалним приходима, а локални листови углавном имају мале тираже.
Због свега наведеног сматрамо да је по Закону предложени модел финансирања медија добар, нарочито због чињенице да се коначно утврђене обавезе свих нивоа власти да финансијски подупиру програмске садржаје који су дефинисани као јавни интерес, али мислимо да ће се у будућности морати размислити и о увођењу нових модалитета финансијске подршке медијима у виду стратешког партнерства и евентуално путем парафискалних прихода, на пр. преко дела од таксе за јавне сервисе.
Са економске тачке гледишта, радио продукција је вишеструко јефтинија од ТВ продукције. Притом, све више новинара ради за два или више медија и чак могу бити укључени у техничку продукцију. То може бити предуслов стварању локалних радио програма и телевизијских продукција, повезаних са регионалном телевизијом, а да при том то не захтева велике додатне трошкове.
С друге стране, невладине организације могу да дефинишу програм, који би у виду комунитарних медија, односно медија локалне заједнице, значајно допринео плурализму медија, у складу са препоруком министара ЕУ, из фебруара 2009. године. Поменути модел је подесан за радијске програме, где би учешће у оснивању издавача у национално мешовитим срединама могли имати и савети националних мањина” рекао је Славиша Грујић.
Саша Мирковић, државни секретар у Министарству културе и информисања је прецизирао да је сет медијских закона ступио на снагу пре четири недеље, док је пре две недеље на снази и Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса. Јасно је, објаснио је Мирковић, да су све ово инклузивни процеси у којима је ресорно Министарство прихватило савете Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, као и предлоге Независног удружења новинара Војводине, ради остваривања заједничког циља. Уласком у 2015.годину чека нас транзиција у медијима, односно, приватизација медија, потом од 1.јула 2015. године почиње важећи модел субвенционисања медија, путем пројектног финансирања, да би од 2016. године се кренуло са само пројектним финансирањем, када долази и функционисање јавних сервиса путем таксе.
О представљању предлога Акционог плана за развој локалног информисања са фокусом на јавни интерес говорили су Жужана Серенчеш и Недим Сејдиновић из Независног удружења новинара Војводине.
О досадашњим искуствима и предлозима за унапређење суфинансирања пројеката у области јавног информисања говорила је Тања Максић из Балканске истраживачке мреже.
Како Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање дефинишу јавни интерес изнео је помоћник покрајинског секретара за културу и јавно информисање Калман Кунтић, док су о примерима из праксе локалних самоуправа које су учествовале у пилот-пројекту говорили представници Панчева, Ковина, Кањиже, Врбаса.