Нови Сад, 27. Фебруар 2015. године - Покрајински савет за безбедност одржао је данас своју трећу по реду седницу, којом је председавао председник тог стручно – саветодавног тела и председник Скупштине АП Војводине, Иштван Пастор. Седници су поред чланица и чланова Савета, присуствовали и министар унутрашњих послова у Влади Републике Србије др Небојша Стефановић и директор полиције Милорад Вељовић, са сарадницима.
На трећој седници, Покрајински савет за безбедност је разматрао Извештај МУП-а о стању безбедности у Републици Србији за период мај - новембар 2014. године и након разматрања, донео следеће закључке:
1. Усваја се Извештај МУП-а о стању безбедности у Републици Србији за период мај-новембар 2014.
Уз уважавање напора да се члановима Покрајинског савета за безбедност презентују сви сегменти безбедносне политике у Републици, скрећемо пажњу да би сходно надлежностима Покрајинског савета за безбедност било примереније разматрати Извештај о стању безбедности у АП Војводини, посебно полазећи од чињенице да све анализе и истраживања указују на недостатак статистика, анализа и истраживања стања безбедности како у АП Војводини тако и на нивоу локалних самоуправа.
2. Потребно је да све институције, сви одговорни актери, на свим нивоима покрену све расположиве механизме како би се премостио јаз између извештајне статистике и субјективног осећаја грађана: наиме, са посебном пажњом је анализиран део Извештаја који говори о тренду смањења броја извршених кривичних дела,са освртом на смањење броја кривичних дела у 6 од укупно 7 Полицијских управа у АП Војводини: уз уважавање напора припадника МУП-а, важно је скренути пажњу на чињеницу да грађани упозоравају на свеприсутан осећај несигурности и небезбедности у свим сферама живота и рада.
3. Потребно оснажити улогу локалних савета за безбедност, посебно имајући у виду значај локалних савета на пољу превенције; потребно је превазићи нејасноће у заједничком раду полиције и локалних самоуправа, јер нема превенције без полиције у локалној заједници, али нема ни успешног рада полиције без иницијатива и сугестија од стране локалних самоуправа. Са посебном забринутошћу указујемо на чињеницу смањења броја локалних савета за безбедност: у 2014. у Србији је 76 општина и градова формирало локалне савете за безбедност, што представља 45% од укупног броја општина, и мање је него 2007. када је према подацима МУП-а у 90 од 170 општина постојало саветодавно тело задужено за унапређење безбедности.
4. Апелујемо на све надлежне институције да коришћењем доступних правних инструмената у свом раду имплементирају постојећу законску регулативу која препознаје дела изазивања или распиривања националне, расне или верске мржње или нетрпељивости, као кривична дела. Апелујемо на надлежне инситутуције да убрзају процесуирање свих таквих случајева пред правосудним органима као и да се прати евиденција успеха, да се установи база евиденције (број и врсте кривичних дела и прекршаја, као и одговор институција државе). Један од највећих проблема је да није познат исход тужилачке и судске фазе.
5. Предлажемо, да се појача присуство припадника полиције у срединама у којима су грађани изложени ризику ситне крађе, да се ефикасним ангажовањем свих надлежних органа учврсти поверење грађана у спремност и способност државе да очува њихову личну и имовинску безбедност. У том циљу, а посебно имајући у виду специфичности војвођанских насеља, неопходне би било још енергичније и перманентно присуство патрола МУП-а, посебно у селима, салашарским, ретко насељеним крајевима и у рубним деловима градова.
6. Апелујемо на све надлежне органе Републике Србије да се предузму сви расположиви кораци како би се, у границама могућности, убрзао процес попуњавања МУП-а, и посебно подстакло укључивање већег броја припадника националних заједница у структуре МУП-а, а сходно циљевима дефинисаним у Акционим плановима за спровођење препорука о резултатима скрининга преговарачких Поглавља 23 и 24.
7. Указујемо надлежним институцијама да је неопходно размотрити забрану деловања свих група које својом идеологијом и активностима подстичу и распирују националну, расну и верску мржњу и нетрпељивост, и угрожавају темељне вредности антифашизма, толеранције и равноправности свих грађана.
8. Поздрављамо чињеницу да Извештај МУП-а препознаје родну димензију безбедности, да МУП маркира као озбиљне прекршаје полицијских службеника случајеве необавештавања надлежних Центара за социјални рад о пријавама кривичних дела насиља у породици и пријавама о нарушеним породичним односима чиме се крше одредбе Посебног протокола о поступању полицијских службеника у случајевима насиља над женама у породици и партнерским односима. Поздрављамо чињеницу да Извештај препознаје различите врсте претњи по безбедност мушкараца и жена.
9. Поздрављамо учешће МУП-а у раду Савета за младе и Радне групе за израду нове Националне стратегије за младе са акционим планом за период од 2015. до 2025, будући да је безбедност младих један од горућих проблема, да сви живимо нормализовану културу свирепости, и да истраживања показују да су млади извршиоци око 40% кривичних дела, а жртве су у 30% случајева.
10. Апелујемо на МУП и све надлежне инситутуције на локалном, покрајинском и републичком нивоу да размотре предлоге грађана који за циљ имају смањење насиља, посебно малолетничког и трагичних догађаја којима сведочимо готово свакодневно: да се организује мрежа "квартовских полицајаца"; да се оцене могућности увођења пешачких патрола, као и отварање посебне е-маил адресе на коју би се слали видео снимци насиља и криминалних радњи, како би се изгредници лакше и ефикасније процесуирали.
11. Апелујемо на нужност институционалне подршке носилаца свих нивоа власти, како би се обезбедила боља материјална опремљеност припадника МУП-а, која је важан предуслов подизања нивоа безбедности целе заједнице.
12. Будући да је континуирана комуникација између Покрајинског савета за безбедност и МУП-а један од предуслова квалитетнијег рада Савета и унапређења стања безбедности у АП Војводини, указујемо на важност редовног одржавања седница Савета на сваких 6 месеци, а уз присуство свих начелника Подручних полицијских управа са територије АП Војводине једном годишње.