Нови Сад , 20. новембар - Данас је у Скупштини АП Војводине одржана Конференција „Корак до здраве Србије” коју је организовао Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију са циљем да се скрене пажња стручне јавности на проблем недовољне подршке примени најмодернијих метода у решавању проблема који се односе на помоћ паровима који не могу да добију потомство природним путем, као и терапијама матичним ћелијама које, у овом тренутку, представљају револуцију у модерној медицини.
Поздрављајући учеснике конференције „Корак до здраве Србије“, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор нагласио је важност теме, посебно у светлу чињенице да је примена матичних ћелија у медицини предмет научних, али и етичких дебата најмање један век.
Он је рекао да Скупштина АП Војводине није расправљала до данас о терапији матичним ћелијама, али је у претходних неколико година учинила све да подржи активности Покрајинске владе које представљају помоћ брачним паровима у суфинсирању трошкова вантелесне оплодње.
„Ретке су одлуке које Скупштина АП Војводине доноси једногласно, као што је то случај и у свим другим скупштинама, али су политичко и људско једногласје потврдили сви посланици у Скупштини Војводине, управо приликом гласања за Покрајинску скупштинску одлуку о праву на суфинасирање трошкова за биомедицнски потпомогнуто оплођење за друго, треће и свако наредно дете“, истакао је председник Пастор.
Он је подсетио да је без иједног гласа против та Покрајинска скупштинска одлука донета на 35. седници Скупштине, 28. октобра 2014. године, обезбеђујући од 01. јануара 2015. године 100.000.000,00 динара за додатних 500 брачних парова, а да је последњих шест година у Војводини рођено више од 1.000 деце захваљујући програму вантелесне оплодње.
У уводној речи конференције, Мирослав Васин, потпредседник Покрајинске владе, подсетио је да је у Србији прва “беба из епрувете” рођена 1990. године и то баш овде, у Новом Саду.
“На жалост, поступак вантелесне оплодње се у свету не користи искључиво у случају стерилитета, а како се ова метода не би злоупотребљавала, потребно је сагледати је са аспекта етике, социологије, психологије, филозофије и правно је уобличити. ”
Уз констатацију да у нашој земљи има свега стотинак генетичара и ембриолога, што је мало за државу од седам милиона становника, нарочито ако желимо да покривамо модерне области, потпредседник Васин је упитао стручну јавност да ли је Србија спремна на сурогат материнство? Да ли је Србија спремна за донорство јајних ћелија, сперматозоида и ембриона? Да ли је Србија спремна за лечење матичним ћелијама?
“Данашњом конференцијом смо започели еволуцију законодавног система када је у питању лечење стерилитета биомедицински потпомогнутим оплођењем (БМПО) и лечење матичним ћелијама. Истина је да наша држава има законе који уређују ове области, али су застарели. Нити прате нове технологије, нити су у кораку са временом и земљама у региону. Струка је спремна, али легислатива стоји у месту. Уколико желимо да наша наука прати корак са развијеним земљама и смањи број младих људи који одлази из земље, потребна су већа издвајања из буџета Републике Србије за науку и образовање, ” рекла је проф. др Весна Копитовић, покрајинска секретарка за здравство, социјалну политику и демографију.
Кроз предавање „Вантелесна оплодња - јуче, данас, сутра“, проф. др Копитовић је поставила питање због чега наш закон о БМПО дозвољава убацивање чак три ембриона и тиме повећава шансу за вишеплодну трудноћу и самим тим повећава проценат преверемено рођених беба које у великом проценту обољевају од разних болести. Државу то много више кошта од опције да се повећа број покушаја кроз Национални програм, а број убацивања ембриона да се сведе на један.
На предавању др Миодрага Стојковића, генетичара, професора Факултета медицинских наука у Крагујевцу „Матичне ћелије - стварна потреба или хир“, разграничено је које су то врсте матичних ћелија, где могу да се примењују и шта нам је потребно да би их што пре довели из лабораторије до болесничког кревета, дакле зашто је Србији потребна банка матичних ћелија.
“У нашој земљи су, на срећу, људи све више упућени у лечење матичним ћелијама јер се све чешће отворено и јавно прича о томе шта се са њима може, а шта не и докле је стигла модерна регенеративна медицина. Велики број људи се интересује, међутим, врло често долазе до погрешних информација. Тешко је то објаснити зато што су ту матичну ћелију упаковали у једну врсту ћелије. Постоји више типова матичних ћелија, невероватно много, и свака је специфична и добра на свој начин. Треба да се зна да не постоји универзална матична ћелија. Дакле, постоји више типова матичних ћелија које су предодређене за различите врсте болести,” рекао је проф. др Стојковић.
У Србији се матичне ћелије не примењују често, а велики број пацијената иде у иностранство на лечење овом методом и за то дају од 130.000 до 200.000 еура по пацијенту. На конференцији је закључено да је потребно већу пажњу поклонити отварању генетских лабараторија, као и развоју лекова и хемијских супстанци на бази матичних ћелија.
Законодавац мора да преузме одговорност, да са разумевањем и поштовањем донесе одлуке које ће произвести мере и стратегије, а потом и законске промене које су потребне како би примена нових савремених медицинских метода и практично заживела и била у интересу свих грађана – главна је порука струке.