Темишвар/Нови Сад, 14. април 2016. године – На иницијативу Ане Томанове Маканове, потпредседнице Скупштине АП Војводине и потпредседнице Скупштине европских региона, највеће регионалне мреже у Европи која броји преко 200 чланица, данас је у Темишвару одржана конференција под називом: „Жене у вандредним ситуацијама“, Европска искуства, решења и регионалне перспективе.
Конференција је организована у оквиру редовних пленарних заседања Комитета Скупштине европских региона која се одржавају у Румунији и посвећена су „комуникацији и активностима у кризним временима“. Полазећи од наведене теме, идеја је била да представници региона на једном месту кроз стручну анализу, дијалог, размену мишљења и искустава, сагледају улогу и положај жена у кризним ситуацијама, последице, као и значај активног учешћа жена у креирању политика у кризним ситуацијама, истакла је организаторка скупа Ана Томанова Маканова, која је као потпредседница Скупштине европских регија задужена за једнаке могућности.
Представнице различитих европских региона представиле су на скупу постојеће стање у области родне равноправности са акцентом на кризне ситуације, своје регионалне стратегије и акционе планове. На крају конгференције, донети су заједнички закључци у намери да се помогне регионима да што боље приступе процени ризика и да у исто време, примене и принципе родне равноправности. На стручном скупу су говориле представнице Европског института за равноправност полова из Брисела, регије Вестерботен из Шведске, регије Алба Јулиа из Румуније, а искуства АП Војводине је поред Ане Томанове Маканове, представила и Даница Тодоров, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбутсмана.
Европски парламент позвао је Европску комисију да достави нову комуникацијску стратегију о равноправности полова и женских права за период од 2016. до 2020. године. У том контексту, европске регије имају за циљ да дефинишу заједничке поруке на основу њихове различитости, знања и искуства у области родне равноправности и женских права, а данашња конференција била је одлична прилика да се такве поруке обједиње и упуте према кључним доносиоцима одлука.
Потреба за укључивањем родне равноправности у политике управљања ризицима је произашла из препознавања чињенице да жене нису само једна од најугроженијих група које погађају природне и антропогене катастрофе, него њихове капацитете и вештине треба имати у виду и приликом креирања процена и планова, у превентивним активностима, али и након настанка катастрофе. Оне имају последице на целу заједницу, али је њихов утицај на жене и децу већи, јер инфраструктурне тешкоће, премештање и изолација, недостатак породичне и друштвене подршке због одсуства мушкараца, падају на терет жена, наглашено је на скупу.
Учеснице и учесници су се осврнули и на “Сендаи декларацију” УН-а, која се односи на смањење ризика од катастрофа, њене оквире деловања и приоритете. Подсетили су да је један од кључних приоритета управо укључивање једнакости полова у све политике руковођења ризицима од катастрофа, као и у процесе доношења планова и одлука, где је истакнуто да управљање ризицима захтева ангажовање целог друштва и свеобухватно недискриминаторно учешће жена, деце и младих, особа са инвалидитетом и осталих група у том процесу.
Обраћајући се учесницама и учесницима конференције, Ана Томанова Маканова је поручила да је дискриминација не прихватљива и нагласила да катастрофе не дискриминишу, већ да то управо ради друштво које има обавезу да се избори са овим проблемом. „Током и након катастрофе повећава се рањивост жена, као и могућност појављивања или ескалације породичног насиља. Жене су најприсутније у неформалним секторима рада и у пољопривреди, где су често највише погођене ванредним догађајима, тако да су стопе незапослености међу женама након катастрофа веома високе. Жене су неопходне у свим фазама креирања политика и због тога што се оне примарно брину о деци, старијима, болеснима и особама са инвалидитетом. Оне нису само жртве него и кључни актери за изградњу заједнице због чега је веома важан развој женских капацитета за смањивање ризика од катастрофа и њиховог негативног утицаја у управљању ризицима“, поручила је Томанова Маканова.
„Жене могу да дају допринос креирању политика на свим нивоима. Зато је укључивање родне перспективе у управљање ванредним ситуацијама од суштинског значаја, јер ће у супротном жене и даље бити несразмерно погођене катастрофама. Сви они који раде у тој области треба да препознају специфичне потребе жена, да уваже чињеницу да се оне брину о важним деловима живота у условима катастрофе, те да могу значајно да допринесу опоравку и обнови заједнице, као и одрживом развоју. Посебну пажњу треба посветити јачању и подршци женског лидерства на локалном, али и на националном нивоу. Сви програми управљања ризицима морају бити део ефикасног одрживог развоја који поштује потребе и могућности и жена и мушкараца. И да не заборавимо „Катастрофе не дискриминишу, друштво да!“, казала је у свом обраћању Ана томанова Маканова.
На крају конференције: „Жене у вандредним ситуацијама“, Европска искуства, решења и регионалне перспективе, донети су следећи Закључци:
1. Предлаже се континуирано указивање јавности да се постојећи планови за управљање кризом и ванредним ситуацијама дораде и да се приликом креирања нових планова посебно води рачуна о родној равноправности, управљању информацијама, едукацију и обуци свих грађана;
2. Потребно је омогућити да велики број података који се прикупља буде доступан јавности (извештаји и подаци институција које спроводе националне планове за ванредне ситуације), као и укључивање локалних и националних медија у процес информисања;
3. Предлаже се повећање знања и капацитета локалних самоуправа и удружења грађана за укључивање родне перспективе у документа и програме који се односе на ванредне ситуације. Повећање учешће жена у процесима који се покрећу ради смањења ризика од катастрофа;
4. Предлаже се успостављање сарадње са организацијама цивилног друштва и подршка органима и институција њиховим активностима у спречавању и борби против насиља над женама и у породици;
5. Предлаже се да се насиље над женама и у породици посматра као питање безбедности у заједници и повећање заштите свих оних који су преживели насиље у породици;
6. Предлаже се јачање програма економског оснаживања жртава, током процеса изласка из насиља и после насиља.