08. 11. 2016.Одржана седница Женске парламентарне мреже посвећена родном буџетирању

Ženska parlamentarna mrežaНови Сад, 8. новембар 2016. године - Женска парламентарна мрежа Скупштине Аутономне покрајине Војводине одржала је данас своју 3. по реду седницу која је била посвећена родно одговорном буџетирању.

Чланице Мреже су се на данашњој седници кроз обуку и тематске радионице детаљније упознале са родно одговорним буџетирањем, могућностима и смерницама увођења родне компоненте у буџет. О наведеним темама на данашњој седници су са чланицама Мреже разговарале Александра Васиљевић и Сања Николин, консултанткиње Агенције за родну равноиправност и оснаживање жена – UN WOMEN, које пружају експертску подршку у процесу увођења родно одговорног буџетирања.    

Како је речено у уводном делу седнице, родно одговорно буџетирање (РОБ) представља примену родне анализе приликом планирања буџета Републике Србије, покрајине или локалних самоуправа, односно програмских активности и пројеката који се финансирају новцем грађанки и грађана.

Ženska parlamentarna mrežaНа тај начин, приликом израде буџета сагледава се које ефекте има прерасподела буџетских средстава на животе жена и мушкараца, девојчица и дечака у друштву, узимајући у обзир пол, социјално економске и друге важне карактеристике, а све у циљу побољшања квалитета живота и достизања пуне родне равноправности. При томе је важно нагласити да се не ради о планирању и изради посебних буџета за жене и за мушкарце, већ о томе да ли постојећа расподела средстава у оквиру буџета одговара потребама жена и мушкараца у једној заједници. 

Координаторка Женске парламентарне мреже Стојанка Лекић указала је да родно буџетирање не изискује никаква додатна средства већ да оно представља жељу и потребу да се на један другачији приступ планира расподела расположивих буџетских средстава са циљем да се направи баланс између потреба жена и мушкараца.  


Ženska parlamentarna mrežaИзменама и допунама Закона о буџетскоим систему, донетим крајем прошле године, уведена је обавеза родно одговорног будџетирања. Сви буџетски корисници имају обавезу да најкасније до 2020. године примене родно одговорно буџетирање. У марту ове године донет је и план за поступно увођење родно одговорног буџетирања на нивоу Републике и покрајине, којим су обавезне групе буџетских корисника већ започеле са применом таквог начина планирања буџета. У циљу подршке и помоћи буџетским корисницима приликом припреме буџета за наредну годину, одржане су бројне обуке запослених у националним, покрајинским и локалним институцијама и органима, речено је на седници.

Наглашено је да јавни сектор има кључну улогу како у стварању услова за примену родног буџетирања тако и у остваривању родне равноправности. У том смислу, покрајинске посланице и чланице Женске парламентарне мреже својим залагањем и заједничким радом са сродним механизмима, органима и у сарадњи са невладним сектором, дају пуну подршку примени родно одговорног буџетирања, као једном од најважних елемената у остваривању пуне родне равноправности, наведено је на седници.

Ženska parlamentarna mrežaУ оквиру активности на остваривању пуне родне равноправности, дан пре одржавања данашње седнице, координаторка Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине Стојанка Лекић и заменица координаторке те мреже Ана Томанова Маканова, присуствовале су састанку Савета за родну равноправност у Скупштини општине Бачки Петровац.

На састанку је разматрана и подржана иницијатива за формирањем Женске одборничке мреже у Скупштини општине Бачки Петровац. Размењена су и искуства у вези са формирањем женских одборничких мрежа на локалу. Састанку је поред чланова/ца Савета и одборница скупштине Бачки Петровац  присуствовао и председник СО Бачки Петровац, Јан Шуљан. 

Том приликом представљен је рад Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине, а координаторка и заменица координаторке Стојанка Лекић и Ана Томанова Маканова пружиле су пуну подршку одборницама у формирању и даљим активностима женске одборничке мреже. 

Ženska parlamentarna mreža

Такође, наглашена је и потреба заокруживања локалних механизама за равноправност полова и њихово умрежавање са другим механизмима и сродним организацијама у циљу заједничког и ефикасног деловања, а као један од основних задатака женских одборничких мрежа наведена је промоција и заштита права жена и њихово активно укључивање у процесе доношења одлука, како на локалу тако и на другим нивоима власти.