Home

24. 01. 2017.Na devetoj sednici Skupštine AP Vojvodine predstavljena regija Nordland iz Norveške

Ištvan Pastor i Sonja Stin sa ambasadorom NorveškeNovi Sad, 24. januar 2017. godine – Na današnjoj devetoj po redu sednici Skupštine AP Vojvodine koja je bila tematska, pokrajinskim poslanicama i poslanicima redstavljena je regija Nordland iz Kraljevine Norveške.

Sednici, kojom je predsedavao Ištvan Pastor, predsednik pokrajinske Skupštine, prisustvovala je i delegacija Nordlanda na čelu sa predsednicom Skupštine tog regiona Sonjom Stin, ambasador Kraljevine Norveške u Republici Srbiji Nj.E. Arne Sanes Bjernstad, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković, članovi Pokrajinske vlade Miroslav Štatkić, Ogljen Bjelić i Ivan Đoković, predstavnici lokalnih samouprava koje imaju uspostavljenu saradnju sa samoupravama u regiji Nordland, a među kojima su Kikinda i Zrenjanin, Prokuplje i Gornji Milanovac.

Na početku sednice, uglednim gostima, poslsanicama i poslanicima, obratio se predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor. Predsednik je tom prilikom predstavio ličnu kartu pokrajine Vojvodine i ukazao na značaj dobrih odnosa i dobre saradnje koja postoji između dve regije.

„Vaša Ekselencijo, uvaženi članovi delegacije okruga Nordland, predsednice Stin, gospodine državni sekretaru, uvaženi gradonačelnici Kikinde i Zrenjanina,  predsednici opština Prokuplje i Gornji Milanovac i mesne zajednice Melenci, poštovani poslanici u Skupštini AP Vojvodine, dame i gospodo, dobrodošli u Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine, najviši organ AP Vojvodine koji vrši normativne i druge funkcije, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom. 

Sednica Skupštine AP Vojvodine posveća predstavljanju regije NordlandDobrodošli u Autonomnu pokrajinu Vojvodinu u kojoj su Statutom - koji je najviši pravni akt koji donosi Skupština - višejezičnost, višekulturalnost i sloboda veroispovesti utvrđene kao vrednosti od posebnog značaja. Ovo su vrednosti od posebnog značaja zato što u Vojvodini vekovima žive pripadnici 26 nacionalnih zajednica i pored srpskog jezika i ćiriličnog pisma u organima AP Vojvodine u ravnopravnoj službenoj upotrebi su i mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma, u skladu sa zakonom. 

Sa leve i desne strane monumentalnog mozaika „Vojvodina“ vidimo grbove koji su potvrda viševekovne tradicije autonomnosti Vojvodine. Na teritoriji današnje Vojvodine su i u prošlosti postojali određeni oblici administrativnih regiona - i još od 18.veka zamišljena kao evropski politički projekat -Vojvodina u raznim državno-političkim zajednicama razvija, unapređuje i čuva  svoju autonomnost. 

Činjenica je, da je samo u 20. veku  na vojvođanskim prostorima promenjeno dva tipa društveno-ekonomskih odnosa i šest državno teritorijalnih uređenja. U različitim političkim kontekstima i istorijskim okolnostima uvek postavljalo jedno pitanje: može li se utemeljiti demokratska država uz ustavom garantovanu, manjinsku personalnu i demokratsku, političko-teritorijalnu autonomiju. Ustav Republike Srbije garantuje pravo građana na pokrajinsku autonomiju:  kao ustavno načelo, izvorni princip demokratske pravne države i  faktor ograničenja državne vlasti. Pitanje autonomije Vojvodine - kao izvornog principa demokratske pravne države, je u prethodna dva veka izazivalo brojne kontraverze, jer se uvek i iznova otvaralo /postavljalo pitanje sadržine pokrajinske autonomije. 

U jednoj rečenici, dva veka pokrajinske autonomije traži odgovor na pitanje: može li se definisati autonomija kao inkluzivni politički koncept koji bi artikulisao zahteve različitih manjinskih grupacija, jačao socijalnu koheziju i horizontalne veze između različitih socijalnih grupa i aktera.

Poštovani gosti Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, verujem da će nam današnja sednica i prezentacija nadležnosti okruga Nordland pomoći da razrešimo barem neke od dilema. Jer suštinski, politike decentralizacije koje se uz načelo subsidijarnosti primenjuju u jednoj državi   kriju u sebi i odgovor na pitanje, zašto se neke države i regioni ekonomski razvijaju, zašto su neke države razvijene i prosperitetne a druge ne. 

Sednica Skupštine AP Vojvodine

Ključna reč su institucije, snažne i inkluzivne. Dakle, snažne i inkluzivne - ekonomske i političke institucije - su pretpostavka razvijene ekonomije i konsolidovane demokratije. Siguran sam da ćemo se razumeti, jer ćemo sa našim gostima iz okruga Nordland razgovarati o teritorijalnoj samoupravi i autonomiji kao inkluzivnom političkom konceptu, o nadležnostima institucija, o socijalnoj koheziji, poverenju i solidarnosti kao vrednosnom okviru političke kulture. Razumećemo se, jer ćemo razgovarati o transformaciji institucija, od zatvorenih i isključivih, ka inkluzivnim, otvorenim za široke oblike ekonomske i građanske, političke participacije. Razumećemo se, jer sam siguran da ćemo se složiti da su vrednosna uporišta naših politika, zajednička: to su solidarnost,  socijalna kohezija, inkluzivnost i transparentnost. 

Ali, razumećemo se i zato što, mada na prvi pogled geografski udaljene, Srbija, Vojvodina i Norveška dele zajednička istorijska sećanja: od vremena Balkanskih i Prvog svetskog rata kada su dobrovoljno aktivisti Crvenog krsta iz Norveške dolazili da pomognu, do crne stranice evropske istorije i vremena nacizma i slanja na prisilni rad u logore u Norveškoj jugoslovenskih ratnih zarobljenika. Uvažene dame i gospodo, dozvolite mi slobodu da kažem i sledeću rečenicu: poslednjih 100 godina kulturnih veza između Vojvodine i Norveške  bi ostale samo neispisane stranice, da nije bilo umnih, hrabrih i prosvećenih žena. Od 1913. kada je književnica, prva žena članica Srpske akademije nauka, Vojvođanka rođena u Mošorinu, Isidora Sekulić napisala knjigu eseja „Pisma iz Norveške“ do brojnih postavki ne samo Ibzenovih već i tekstova drugih norveških pisaca - poput spisateljice Bjerg Vik čiju je dramu „Dva čina za pet žena" postavila novosadska režiserka Vesna Topalov 2002.godine u Pozorištu mladih, i do 2016. kada je književnica iz Novog Sada Ljiljana Maletin Vojvodić objavila knjigu „Norveška od Bjernsona do Knausgora”. 

Podsećam, i da se prvo delo koje je kod nas prevedeno sa norveškog jezika, roman Bjernsterna Bjernsona „Ribarka” iz 1876., čuva u u Novom Sadu u Biblioteci Matice srpske. I kao što je Isidora Sekulić videla u norveškim jezerima boje i svetlosti reke Tise, siguran sam da ćemo pronaći brojne dodirne tačke između Autonomne pokrajine Vojvodine i okruga Nordland: - postoji tradicija autonomnosti, govorimo o viševekovnoj političko-teritorijalnoj samoupravi oba regiona, ispravićete me ukoliko grešim, pročitao sam da su granice današnjih 19 okruga u Norveškoj gotovo identične teritorijalnoj podeli iz 15. veka;

- institucionalno su uvedeni mehanizmi očuvanja personalne autonomije manjinskih zajednica, u Vojvodini je sedište 15 nacionalnih saveta nacionalnih manjina (od ukupno 21) a u Norveškoj je posebnim zakonom regulisano konstituisanje Skupštine Sami naroda sa ciljem zaštite i unapređenja njihovog jezika, kulture, i artikulacije političkih interesa; 

- i Srbija i Norveška, i posebno Vojvodina su multikulturalne zajednice, u Vojvodini je udeo manjinskih zajednica oko 1/3, a na nivou Srbije oko 17% - dok različite manjinske zajednice (imigrantske) čine oko 12% norveške populacije i dolazi iz oko 219 različitih država i regiona; 

- višejezičnost, pored službene upotrebe 6 jezika i pisama u AP Vojvodini, u obrazovno-vaspitnim ustanovama na teritoriji AP Vojvodine nastavni rad se realizuju na ukupno 11 manjinskih jezika.  

Pastor sa delegacijom regije Nordland iz NorveškeUkoliko je cilj odgovorne politike jačanje institucionalne solidarnosti, smanjenje ekonomske nejednakosti i stvaranje uslova za život dostojan čoveka,  siguran sam da današnja tematska sednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine predstavlja prvi korak ka kreiranju takvih politika. I svakako, današnja sednica predstavlja značajan doprinos daljem unapređenju saradnje Republike Srbije i Kraljevine Norveške, kao i Autonomne pokrajine Vojvodine i okruga Nordland“, rekao je u svom obraćanju na sednici predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor.

 Predsednica Skupštine regiona Nordland Sonja Stin, zahvalila se predsedniku Pastoru na gostoprimstvu i izrazila zadovoljstvo uspešnom saradnjom Vojvodine i Nordlanda, posebno onom koju dve regije zajednički ostvaruju u okviru najveće mreže evropskih regiona „AER“ i međuopštinskom saradnjom koja će u narednom periodu biti intenzivnija.

Sonja Stin je pokrajinskim poslanicama i poslanicima predstavila   položaj, nadležnosti, politički sistem, kulturno istorijske činjenice, privredni ambijent i druge karakteristike regije Nordland, ukazujući da dve regije imaju i dosta sličnosti koje predstavljaju dobru osnovu za dalje unapređenje i proširenje saradnje. 

Nakon uvodnih obraćanja i predstavljanja primera dobre prakse iz dve regije, pokrajinske poslanice i poslanici postavljali su pitanja gostima iz Nordlanda i u konstruktivnom dijalogu sa njima, razmenili mišljenja i iskustva.

 

Please note: current affairs and announcements are in the Serbian language.