Нови Сад, 24. јануар 2017. године – На данашњој деветој по реду седници Скупштине АП Војводине која је била тематска, покрајинским посланицама и посланицима редстављена је регија Нордланд из Краљевине Норвешке.
Седници, којом је председавао Иштван Пастор, председник покрајинске Скупштине, присуствовала је и делегација Нордланда на челу са председницом Скупштине тог региона Соњом Стин, амбасадор Краљевине Норвешке у Републици Србији Њ.Е. Арне Санес Бјернстад, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић, чланови Покрајинске владе Мирослав Штаткић, Огљен Бјелић и Иван Ђоковић, представници локалних самоуправа које имају успостављену сарадњу са самоуправама у регији Нордланд, а међу којима су Кикинда и Зрењанин, Прокупље и Горњи Милановац.
На почетку седнице, угледним гостима, послсаницама и посланицима, обратио се председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор. Председник је том приликом представио личну карту покрајине Војводине и указао на значај добрих односа и добре сарадње која постоји између две регије.
„Ваша Екселенцијо, уважени чланови делегације округа Нордланд, председнице Стин, господине државни секретару, уважени градоначелници Кикинде и Зрењанина, председници општина Прокупље и Горњи Милановац и месне заједнице Меленци, поштовани посланици у Скупштини АП Војводине, даме и господо, добродошли у Скупштину Аутономне покрајине Војводине, највиши орган АП Војводине који врши нормативне и друге функције, у складу са Уставом, законом и Статутом.
Добродошли у Аутономну покрајину Војводину у којој су Статутом - који је највиши правни акт који доноси Скупштина - вишејезичност, вишекултуралност и слобода вероисповести утврђене као вредности од посебног значаја. Ово су вредности од посебног значаја зато што у Војводини вековима живе припадници 26 националних заједница и поред српског језика и ћириличног писма у органима АП Војводине у равноправној службеној употреби су и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, у складу са законом.
Са леве и десне стране монументалног мозаика „Војводина“ видимо грбове који су потврда вишевековне традиције аутономности Војводине. На територији данашње Војводине су и у прошлости постојали одређени облици административних региона - и још од 18.века замишљена као европски политички пројекат -Војводина у разним државно-политичким заједницама развија, унапређује и чува своју аутономност.
Чињеница је, да је само у 20. веку на војвођанским просторима промењено два типа друштвено-економских односа и шест државно територијалних уређења. У различитим политичким контекстима и историјским околностима увек постављало једно питање: може ли се утемељити демократска држава уз уставом гарантовану, мањинску персоналну и демократску, политичко-територијалну аутономију. Устав Републике Србије гарантује право грађана на покрајинску аутономију: као уставно начело, изворни принцип демократске правне државе и фактор ограничења државне власти. Питање аутономије Војводине - као изворног принципа демократске правне државе, је у претходна два века изазивало бројне контраверзе, јер се увек и изнова отварало /постављало питање садржине покрајинске аутономије.
У једној реченици, два века покрајинске аутономије тражи одговор на питање: може ли се дефинисати аутономија као инклузивни политички концепт који би артикулисао захтеве различитих мањинских групација, јачао социјалну кохезију и хоризонталне везе између различитих социјалних група и актера.
Поштовани гости Скупштине Аутономне покрајине Војводине, верујем да ће нам данашња седница и презентација надлежности округа Нордланд помоћи да разрешимо барем неке од дилема. Јер суштински, политике децентрализације које се уз начело субсидијарности примењују у једној држави крију у себи и одговор на питање, зашто се неке државе и региони економски развијају, зашто су неке државе развијене и просперитетне а друге не.
Кључна реч су институције, снажне и инклузивне. Дакле, снажне и инклузивне - економске и политичке институције - су претпоставка развијене економије и консолидоване демократије. Сигуран сам да ћемо се разумети, јер ћемо са нашим гостима из округа Нордланд разговарати о територијалној самоуправи и аутономији као инклузивном политичком концепту, о надлежностима институција, о социјалној кохезији, поверењу и солидарности као вредносном оквиру политичке културе. Разумећемо се, јер ћемо разговарати о трансформацији институција, од затворених и искључивих, ка инклузивним, отвореним за широке облике економске и грађанске, политичке партиципације. Разумећемо се, јер сам сигуран да ћемо се сложити да су вредносна упоришта наших политика, заједничка: то су солидарност, социјална кохезија, инклузивност и транспарентност.
Али, разумећемо се и зато што, мада на први поглед географски удаљене, Србија, Војводина и Норвешка деле заједничка историјска сећања: од времена Балканских и Првог светског рата када су добровољно активисти Црвеног крста из Норвешке долазили да помогну, до црне странице европске историје и времена нацизма и слања на присилни рад у логоре у Норвешкој југословенских ратних заробљеника. Уважене даме и господо, дозволите ми слободу да кажем и следећу реченицу: последњих 100 година културних веза између Војводине и Норвешке би остале само неисписане странице, да није било умних, храбрих и просвећених жена. Од 1913. када је књижевница, прва жена чланица Српске академије наука, Војвођанка рођена у Мошорину, Исидора Секулић написала књигу есеја „Писма из Норвешке“ до бројних поставки не само Ибзенових већ и текстова других норвешких писаца - попут списатељице Бјерг Вик чију је драму „Два чина за пет жена" поставила новосадска режисерка Весна Топалов 2002.године у Позоришту младих, и до 2016. када је књижевница из Новог Сада Љиљана Малетин Војводић објавила књигу „Норвешка од Бјернсона до Кнаусгора”.
Подсећам, и да се прво дело које је код нас преведено са норвешког језика, роман Бјернстерна Бјернсона „Рибарка” из 1876., чува у у Новом Саду у Библиотеци Матице српске. И као што је Исидора Секулић видела у норвешким језерима боје и светлости реке Тисе, сигуран сам да ћемо пронаћи бројне додирне тачке између Аутономне покрајине Војводине и округа Нордланд: - постоји традиција аутономности, говоримо о вишевековној политичко-територијалној самоуправи оба региона, исправићете ме уколико грешим, прочитао сам да су границе данашњих 19 округа у Норвешкој готово идентичне територијалној подели из 15. века;
- институционално су уведени механизми очувања персоналне аутономије мањинских заједница, у Војводини је седиште 15 националних савета националних мањина (од укупно 21) а у Норвешкој је посебним законом регулисано конституисање Скупштине Сами народа са циљем заштите и унапређења њиховог језика, културе, и артикулације политичких интереса;
- и Србија и Норвешка, и посебно Војводина су мултикултуралне заједнице, у Војводини је удео мањинских заједница око 1/3, а на нивоу Србије око 17% - док различите мањинске заједнице (имигрантске) чине око 12% норвешке популације и долази из око 219 различитих држава и региона;
- вишејезичност, поред службене употребе 6 језика и писама у АП Војводини, у образовно-васпитним установама на територији АП Војводине наставни рад се реализују на укупно 11 мањинских језика.
Уколико је циљ одговорне политике јачање институционалне солидарности, смањење економске неједнакости и стварање услова за живот достојан човека, сигуран сам да данашња тематска седница Скупштине Аутономне покрајине Војводине представља први корак ка креирању таквих политика. И свакако, данашња седница представља значајан допринос даљем унапређењу сарадње Републике Србије и Краљевине Норвешке, као и Аутономне покрајине Војводине и округа Нордланд“, рекао је у свом обраћању на седници председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор.
Председница Скупштине региона Нордланд Соња Стин, захвалила се председнику Пастору на гостопримству и изразила задовољство успешном сарадњом Војводине и Нордланда, посебно оном коју две регије заједнички остварују у оквиру највеће мреже европских региона „АЕР“ и међуопштинском сарадњом која ће у наредном периоду бити интензивнија.
Соња Стин је покрајинским посланицама и посланицима представила положај, надлежности, политички систем, културно историјске чињенице, привредни амбијент и друге карактеристике регије Нордланд, указујући да две регије имају и доста сличности које представљају добру основу за даље унапређење и проширење сарадње.
Након уводних обраћања и представљања примера добре праксе из две регије, покрајинске посланице и посланици постављали су питања гостима из Нордланда и у конструктивном дијалогу са њима, разменили мишљења и искуства.