Novi Bečej/Novi Sad, 15. jun - Na svečanosti povodom obeležavanja 230 godina od dobijanja statusa varoši Novobečejske, predsedniku Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvanu Pastoru je u Novom Bečeju, uručena počasna povelja varoši Novobečejske.
U znak zahvalnosti na dobroj saradnji između Opštine i pokrajinskog parlamenta, priznanje, koje datira još iz 1788 godine, kada je Opština Novi Bečej u tadašnjoj Habzburškoj monarhiji dobila status varoši, predesedniku Pastoru uručio je Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej. Priznanje statusa varoši, tadašnjem Novom Bečeju omogućilo je veliki napredak u njegovom ekonomskom razvoju, jer se dobijanjem statusa, sticalo pravo na održavanje vašara, koji je u to vreme predstavljao privilegiju.
Predsednik Pastor je na svečanosti čestitao predstavnicima Opštine i građankama i građanima jubilej i podsetio na njegov značaj sa istorijskog aspekta, kao i na istorijske veze Novog Bečeja i pokrajinske Skupštine. Predsednik je ocenio da na osnovu dosadašnjih postignutih rezultata, Novi Bečej, Vojvodina i Srbija imaju šansu da pokrenu važne projekte privrednog i društvenog razvoja i naglasio da su suština ljudi, njihovo znanje, entuzijazam i spremnost da iskoriste postojeće mogućnosti.
„Za gradnju pruge Kikinda-Zrenjanin (gradnja je počela 1882.) vezane su razne priče, pa tako i priča da pruga nije išla ravnom linijom već okolo, preko Novog Miloševa, Novog Bečeja i Kumana. Zaobilazni put banatske pruge je objašnjen komšijskom šalom – navodno su se Bašaidci uplašili da će im voz pregaziti guske – ali na stranu naše vojvođansko-komšijske međusobice, činjenica je da saobraćajna infrastruktura znači civilizacijski procvat i posebno kada uz prugu postoji i rečno pristanište – 10 godina pre prvog voza još 1872. ovde je pristao i brod koji je dovezao cara Franju Josifa. Siguran sam da svi znaju da se car posebno oduševio vinom krokanj sa Bisernog ostrva i da se u narednih pola veka ovo vino služilo na bečkom dvoru.
Važnijim od simpatične komšijske šale mi se čini pisanje ondašnje štampe, a u povodu prolaska prvog voza na banatskoj pruzi, da: „.. od danas nismo izolovani, od danas smo pozitivan deo Evrope … naš život i naša trgovina će dobiti evropski potpis, rekao je Ištvan Pastor i dodao: Ovom istorijskom vinjetom želim reći da Novi Bečej i Vojvodina ne samo da nose evropski potpis, nego da se u Banatu susreću, biću slobodan da kažem: evropska civilizacija i lokalna tradicija.
Činjenicom da priznavanjem statusa varoši stanovnici Novog Bečeja dobijaju pravo slobodne trgovine, što znači da putuju i da ovde dolaze trgovci iz različitih delova sveta, da se sporazumevaju Novobečejci sa strancima na različitim jezicima, da organizuju versku službu za vernike različitih veroispovesti, da prihvataju različite običaje i kulture.
Priznavanjem statusa varoši postajete deo velikog sveta i preskačete vlastitu senku provincijalnog. Postajete deo evropske istorije onog trenutka kada vaša deca odlaze na školovanje na prestižne evropske fakultete, a Novi Bečej je to postao 320 godina pre donošenja povelje. Naime, Andreas Johanis de Arača i Tomas Benedikti de Arača 1468. godine su otišli na studije u Krakov, jedan od najstarijih evropskih univerziteta, kao prvi studenti sa ovog područja, da bi se vratili u zavičaj i svoje znanje primenili na opšte dobro.
Podsećam uvažene dame i gospodo, da su u svom imenu oba studenta nosila toponim Arača, a sa Aračom u prezimenu morali ste otići na neku od mogućih sedam strana, a svi znamo da se od Arače račvaju putevi prema atarima sedam banatskih sela. I Arača je mesto susreta civilizacija, ona je spomenik ne samo naše lokalne već i evropske kulture. Osnovnom preromanička crkva iz 11. veka, potom benediktinska opatija, paljena i rušena, služila je i katoličkim i pravoslavnim vernicima, prepravljana je i u odbrambenu tvrđavu, romanička sa gotičkim tornjem - deo srpske i deo mađarske, nemačke i otomanske istorije.
Poštovane dame i gospodo, procesi evropeizacije će neminovno otvoriti još jedno pitanje: ako su se ovde na obali Tise srele evropska i istorija naših prostora, da li već tada možemo govoriti o evropskoj političkoj, kulturnoj i pravnoj tradiciji u kojoj se institucionalno razvija i današnja Vojvodina kao i Novi Bečej.
Odgovor je nedvosmisleno da. Novi Bečej je, jezikom brojki govoreći, već 780 godina deo evropskog kulturnog, ekonomskog i političkog prostora. Naime, prvi pouzdaniji podatak o Novom Bečeju beleži se u darovnici ugarskog kralja Bele IV kojom on 1238. vitezovima hospitalcima daruje bečejsko utvrđenje, što nesumnjivo svedoči o njegovom značaju, pre svega ekonomskom.
Konačno, i proces modernizacije i evropeizacije Banata je pokrenuo Klaudije Florimund Mersi, poreklom Španac, konjički general, koji je na predlog Eugena Savojskog imenovan za prvog administratora Banata (1718-1733.) On je podelio Banat na 12 dištrikta, gradio je puteve, osnivao nova naselja, uvodio nove rase stoke, razvijao zanate, manufakture, kolonizovao Banat. Radio je na isušivanju močvara, regulaciji reka u Banatu. Svi možemo biti ponosni na bogatu istoriju Novog Bečeja, međutim postavlja se pitanje kako iskoristiti ekonomske, kulturne, geografske, ljudske potencijale i živeti sadašnjicu kvalitetno i bogato.
Siguran sam da je današnja investiciona konferencija ponudila barem deo odgovora na ovo pitanje. Siguran sam i da su grinfild i braunfild potencijali, demografska i kvalifikaciona struktura Novog Bečeja, podsticaj budućim investitorima da ulažu u razvoj ne samo opštine Novi Bečej već i celog regiona. Podsticaj investitorima će sigurno predstavljati i međudržavni sporazum Republike Srbije i Mađarske kojim se omogućava slobodna plovidba rekom Tisom brodovima pod svim zastavama kao i uključivanje reke Tise u Transevropsku mrežu vodnih puteva TEN-T. Slobodna plovidba Tisom i uključivanje u Transevropsku mrežu vodnih puteva su ključni preduslovi za razvoj regionalne privrede, turizma i kulturnog povezivanja i svakako dodatni podsticaj za učešće opštine Novi Bečej u programima IPA prekogranične saradnje.
Podsećam i da je na temelju ratifikovane Madridske konvencije data mogućnost našim gradovima i opštinama da se uključe u projekte Evropskog partnerstva za teritorijalnu saradnju (EGTC) i da zaključivanjem sporazuma o prekograničnoj saradnji razvijaju projekte koji će rezultirati unapređenjem regionalnog razvoja, transporta, turizma, uvođenjem novih standarda zaštite životne sredine, i od posebnog značaja, projekte razvijanja uzajamne pomoći u vanrednim situacijama.
Poštovani Novobečejci, poštovani gosti Novog Bečeja, Novi Bečej, Vojvodina i Srbija imaju šansu da pokrenu važne projekte privrednog i društvenog razvoja. Ali, suština su ljudi – njihovo znanje, entuzijazam i spremnost da iskoriste postojeće mogućnosti. Do sada postignuti rezultati me čine sigurnim da će Novi Bečej vreme do sledeće okrugle godišnjice sticanja statusa varoši iskoristiti na najbolji mogući način.
Imate sve, i što je najvažnije imate ljude, i danas kao i u prošlosti. Konačno, ne treba zaboraviti istorijsku vezu Novog Bečeja i Skupštine Vojvodine i činjenicu da je poslednji ban Dunavske banovine doktor Milorad Vlaškalin rođen upravo u Novom Bečeju“, rekao je u svom obraćanju, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor, zahvaljući se na priznanju.
Na svečanosti je prikazan kratak film koji predstavlja Novi Bečej od samog nastanka i življenja na ovim prostorima, od neolita na Borđošu do modernog Novog Bečeja, sa glavnim osvrtom na 1788. godinu i dobijanje povelje. U umetničkom delu, koncert je izveo Vojvođanski kamerni orkestar. Svečanosti je prethodila i investiciona konferencija na kojoj su pretstavljeni opštinski privredni potencijali i mogućnosti privredne saradnje.