25. 03. 2014.Конференција „Култура за све“ у организацији Скупштине АПВ и Скупштине европских региона (АЕР)

Нови Сад, 25. март – У Скупштини АП Војводине данас је почела конференција „Култура за све“, у склопу редовног пролећног заседања Комитета 3 Скупштине европских региона (АЕР), чија је Војводина чланица од 2002. године.

Отварајући конференцију и поздрављајући присутне госте из европских региона, председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор рекао је да је АП Војводина изузетно заинтересована за продубљивање овог облика сарадње и да га охрабрује то што је осетан нови полет у активностима АЕР-а.

„Тема ове конференције је од изузетног значаја јер је она перманентно присутна у размишљању, или би бар то требало да буде. Данас се често говори о несигурности људи, а пре свега се мисли на економску и социјалну несигурност. То је веома упрошћено посматрање ствари. Дубоко сам убеђен да нема економског и социјалног опоравка ако се и систем вредности не ревитализује и ако друштво не направи мрежу која нас држи у моралном смислу. У том делу проблематике, културе јесте једна од најзначајнијих елемената“, поручио је Пастор.

Он је истакао да су и након пада пада Берлинског зида и потпуног отварања европског простора, одређени зидови наставили да постоје.

„То јесте на неки начин европски проблем, али је то на неки начин и наш унутрашњи проблем. Има пуно разлога да се о овоме разговара, али и да о њима промислимо сами са собом”, рекао је Пастор.

Потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић нагласио је важност данашње теме, о којој не треба пуно детаљисати, већ сагледати чињенице у општем контексту, које нам намећу питање “Шта је то култура за све”?.

„ У Војводини чинимо доста на неговању различитости, везаних за бројне националне, верске, језичке традиције, али то није све. Различитост не подразумева само то, разлике постоје и у оквиру истих националних заједница, а различитост је толеранција на делу. Много ефикаснија од свих прокламација и поука. На крају, људи се разликују и по својим културним потребама, једноставно речено по свом укусу и милсим да је ово, у суштини прилика и врлина, никако мана”, истакао је Грујић.

Он је додао да из овога произилази и прича о култури и тржишту, те да свака културна делатност има смисла, ако укључи, ангажује, било као ствараоце, било као публику што више људи.
„Новца нема колико бисмо желели, нема га ни колико је потребно, али то не значи да га уопште нема. Битно је како се он распоређује, али и како се једном распоређен искористи. Простора и могућности да се оствари боље стање има. Свакако не на начин да ће „поезију сви писати”, како је један песник доста давно предвиђао, али свакако постоји могућност да се отвори културни простор у којем ће себе наћи што већи број људи. То је реалан циљ, према коме треба да тражимо пут ”, рекао је Грујић.

Председница Комитета 3 АЕР Соња Стен, која је и председница Већа регије Норланд из Норвешке, оценила је као веома позитивно чињеницу да се Војводина налази на раскрсници бројиних култура, као и да су данас многи региони спремни да многе ствари науче и промене кроз различите европске пројекте.

„Данас су многи региони суочени са бројним проблемима и изазовима због економске кризе, али морамо бити свесни чињенице да култура може да се користи за економски раст. Економски раст је увек повезан са питањима локалног и регионалног идентитета“, истакла је Стен.

Она је рекла да су многи региони учесници у пројектима успели да покрену иновације на својим просторима и да се то показала као најбоља пракса и додала да се нада да ће данашња конференција дати додатни подстрек за учешће у новим пројектима, као и за одржавање Летње академије АЕР, чији је Војводина домаћин у августу ове године.

Новинар и публициста Михал Рамач представио је историјат међунационалних односа у Војводини као и прожимања различитих култура. Он је нагласио да на међунационалне односе у Војводини утиче ситуација у осталим деловима државе, али и односи са земљама у окружењу. Рамач је истакао и да Војводину чини европски дух њених грађана, те да је тако било и у различитим историјским и политичким токовима кроз њену историју.

Председник Националног савета мађарске националне мањине др Тамаш Корхец представио је рад овог Савета као и његов значај на очување идентитета мађарске националне заједнице. Корхец је нагласио да је мађарска национална заједница изузетно организована и да има снажан идентитет који се пре свега везује за мађарски језик и његово очување. Он је рекао да овај Национални савет сарађује са преко две стотине јавних установа, а све у циљу очувања културе, службене употребе језика и писма, као и информисања на мађарском језику. Директорица Завода за културу војвођанских Словака Милина Склабинска рекла је да су војвођански Словаци научили да очувају свој идентитет, али и да респектују друге културе и међусобно се помажу. Склабинска је рекла и да ове године Словаци у Војводини славе 150 година издаваштва, као и аматерског позоришта. 

У другом делу конференције одржаће се панел дискусије у оквиру којих ће се дискутовати о култури кроз образовање и целокупно друштво, а у којој ће учествовати представници покрајинске администрације, АЕР-а и регија чланица, образовних установа, медија и други.

АП Војводине је 2002. године примљена у пуно чланство Скупштина европских регија (АЕР), која представља највећу мрежу региона у Европи и окупља близу 300 региона из више од 30 земаља, као и велики број  међународних организација.