Novi Sad, 25. mart – U Skupštini AP Vojvodine danas je počela konferencija „Kultura za sve“, u sklopu redovnog prolećnog zasedanja Komiteta 3 Skupštine evropskih regiona (AER), čija je Vojvodina članica od 2002. godine.
Otvarajući konferenciju i pozdravljajući prisutne goste iz evropskih regiona, predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor rekao je da je AP Vojvodina izuzetno zainteresovana za produbljivanje ovog oblika saradnje i da ga ohrabruje to što je osetan novi polet u aktivnostima AER-a.
„Tema ove konferencije je od izuzetnog značaja jer je ona permanentno prisutna u razmišljanju, ili bi bar to trebalo da bude. Danas se često govori o nesigurnosti ljudi, a pre svega se misli na ekonomsku i socijalnu nesigurnost. To je veoma uprošćeno posmatranje stvari. Duboko sam ubeđen da nema ekonomskog i socijalnog oporavka ako se i sistem vrednosti ne revitalizuje i ako društvo ne napravi mrežu koja nas drži u moralnom smislu. U tom delu problematike, kulture jeste jedna od najznačajnijih elemenata“, poručio je Pastor.
On je istakao da su i nakon pada pada Berlinskog zida i potpunog otvaranja evropskog prostora, određeni zidovi nastavili da postoje.
„To jeste na neki način evropski problem, ali je to na neki način i naš unutrašnji problem. Ima puno razloga da se o ovome razgovara, ali i da o njima promislimo sami sa sobom”, rekao je Pastor.
Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić naglasio je važnost današnje teme, o kojoj ne treba puno detaljisati, već sagledati činjenice u opštem kontekstu, koje nam nameću pitanje “Šta je to kultura za sve”?.
„ U Vojvodini činimo dosta na negovanju različitosti, vezanih za brojne nacionalne, verske, jezičke tradicije, ali to nije sve. Različitost ne podrazumeva samo to, razlike postoje i u okviru istih nacionalnih zajednica, a različitost je tolerancija na delu. Mnogo efikasnija od svih proklamacija i pouka. Na kraju, ljudi se razlikuju i po svojim kulturnim potrebama, jednostavno rečeno po svom ukusu i milsim da je ovo, u suštini prilika i vrlina, nikako mana”, istakao je Grujić.
On je dodao da iz ovoga proizilazi i priča o kulturi i tržištu, te da svaka kulturna delatnost ima smisla, ako uključi, angažuje, bilo kao stvaraoce, bilo kao publiku što više ljudi.
„Novca nema koliko bismo želeli, nema ga ni koliko je potrebno, ali to ne znači da ga uopšte nema. Bitno je kako se on raspoređuje, ali i kako se jednom raspoređen iskoristi. Prostora i mogućnosti da se ostvari bolje stanje ima. Svakako ne na način da će „poeziju svi pisati”, kako je jedan pesnik dosta davno predviđao, ali svakako postoji mogućnost da se otvori kulturni prostor u kojem će sebe naći što veći broj ljudi. To je realan cilj, prema kome treba da tražimo put ”, rekao je Grujić.
Predsednica Komiteta 3 AER Sonja Sten, koja je i predsednica Veća regije Norland iz Norveške, ocenila je kao veoma pozitivno činjenicu da se Vojvodina nalazi na raskrsnici brojinih kultura, kao i da su danas mnogi regioni spremni da mnoge stvari nauče i promene kroz različite evropske projekte.
„Danas su mnogi regioni suočeni sa brojnim problemima i izazovima zbog ekonomske krize, ali moramo biti svesni činjenice da kultura može da se koristi za ekonomski rast. Ekonomski rast je uvek povezan sa pitanjima lokalnog i regionalnog identiteta“, istakla je Sten.
Ona je rekla da su mnogi regioni učesnici u projektima uspeli da pokrenu inovacije na svojim prostorima i da se to pokazala kao najbolja praksa i dodala da se nada da će današnja konferencija dati dodatni podstrek za učešće u novim projektima, kao i za održavanje Letnje akademije AER, čiji je Vojvodina domaćin u avgustu ove godine.
Novinar i publicista Mihal Ramač predstavio je istorijat međunacionalnih odnosa u Vojvodini kao i prožimanja različitih kultura. On je naglasio da na međunacionalne odnose u Vojvodini utiče situacija u ostalim delovima države, ali i odnosi sa zemljama u okruženju. Ramač je istakao i da Vojvodinu čini evropski duh njenih građana, te da je tako bilo i u različitim istorijskim i političkim tokovima kroz njenu istoriju.
Predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine dr Tamaš Korhec predstavio je rad ovog Saveta kao i njegov značaj na očuvanje identiteta mađarske nacionalne zajednice. Korhec je naglasio da je mađarska nacionalna zajednica izuzetno organizovana i da ima snažan identitet koji se pre svega vezuje za mađarski jezik i njegovo očuvanje. On je rekao da ovaj Nacionalni savet sarađuje sa preko dve stotine javnih ustanova, a sve u cilju očuvanja kulture, službene upotrebe jezika i pisma, kao i informisanja na mađarskom jeziku. Direktorica Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka Milina Sklabinska rekla je da su vojvođanski Slovaci naučili da očuvaju svoj identitet, ali i da respektuju druge kulture i međusobno se pomažu. Sklabinska je rekla i da ove godine Slovaci u Vojvodini slave 150 godina izdavaštva, kao i amaterskog pozorišta.
U drugom delu konferencije održaće se panel diskusije u okviru kojih će se diskutovati o kulturi kroz obrazovanje i celokupno društvo, a u kojoj će učestvovati predstavnici pokrajinske administracije, AER-a i regija članica, obrazovnih ustanova, medija i drugi.
AP Vojvodine je 2002. godine primljena u puno članstvo Skupština evropskih regija (AER), koja predstavlja najveću mrežu regiona u Evropi i okuplja blizu 300 regiona iz više od 30 zemalja, kao i veliki broj međunarodnih organizacija.