Segedin/Novi Sad, 26. mart – Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, predsednik Županijske skupštine Bač-Kiškuna Gabor Banjai, predstavnici DKMT i Komiteta regiona EU, zajedno sa novinarskim ekipama, prošli su danas železničku trasu od Segedina do Subotice. Zbog devastiranosti pruge na ovom potezu, za ovu deonicu dugu samo 40 kilometara, potrebno je gotovo dva sata vožnje, pa su učesnici današnjeg putovanja želeli još jednom da ukažu i skrenu pažnju na važnost sprovođenja prekograničnog projekta revitalizacije železničke pruge Segedin-Reske-Horgoš-Subotica-Bačalmaš-Baja.
Do sada urađene studije izvodljivosti, u čijoj realizaciji su učestvovali i DKMT i Vlada Vojvodine, pokazale su da bi obnavljanje ovog železničkog pravca bilo rentabilno, na obostranu korist građana Republike Srbije i Mađarske, kao i važno za unapređenje ekonomske saradnje.
“Sve železničke pruge na ovom potezu su, nažalost, izuzetno dotrajale i devastirane, i veoma je mali broj vozila sa kojima se može pristojno saobraćati. Sećam se vremena kad su vojvođanske železnice imale 16 hiljada vagona, a danas imamo stanje da se od trave ne vide šine. Zato je za nas projekat revitalizacije železničke pruge od Segedina preko Subotice do Baje od izuzetnog značaja. Reč je o jedinstvnemom projektu koji obuhvata obnavljanje pruge dužine blizu 100 kilometara, i ne radi se samo o obnavljanju donjeg trapa, već o sveukupnoj revitalizaciji koja uključuje i obnovu zgrada, sistema za signalizaciju i svega ostalog”, rekao je predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor. On je istakao da bi se projekat radio u dve faze, u prvoj bi se došlo do dizanja ukupnih kapaciteta na brzinu od 120 kilometara na čas, a u drugoj fazi bi se mogla raditi elektrifikacija ove pruge, što bi dovelo do brzine od 160 kilometara na čas.
“Prema proračunima, prva faza koja obuhvata dizanje saobraćaja na brzinu od 120 km na čas, koštala bi nepunih 190 miliona evra, a druga faza elektrifikacije, prema procenama, još dodatnih 100 miliona evra. Mislim da bi, za početak, i ostvarivanje ove prve faze bio izuzetan iskorak u odnosu na postojeće stanje”, naglasio je Pastor i dodao da Mađarska ima drugačije uslove finasiranja nego Srbija, ali da se radi o jedinstvenom projektu koji predstavlja celinu, jer ne vredi obnoviti prugu od Segedina do granice sa našom zemljom, ako iza toga ne postoji ništa što se naslanja na taj nivo razvoja.
Pastor je rekao da se izvori finasiranja za ovaj projekat intenzivno traže, i da prema njegovim saznanjima postoji odluka da Mađarska svoj deo uklopi u svoje evropske projekte, a da bi u sledećim mesecima trebalo da pronađemo izvor finansiranja i za deonicu koja se nalazi u našoj zemlji, a koja je i po kilometrima značajniji deo projekta.
Da je reč o odličnom projektu, koji otvara značajne mogućnosti ne samo za ljude iz dve regije, već i za ekonomski razvoj, ocenio je i Džek Engvegen, predstavnik Komiteta regiona EU. Gabor Banjai, predsednik Županijske skupštine Bač Kiškuna, istakao je da i vlade dve države, Mađarske i Srbije, imaju veliki interes za realizaciju ovog projeta jer bi on značajno doprineo planirajoj revitalizaciji pravca Budimpešta-Beograd.