Novi Sad, 9. jul 2014. godine - Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine danas je bila domaćin nacionalne konferencije pod nazivom: „Monitoring transparentnosti rada manjinskih samouprava i unapređenje normativnog položaja nacionalnih manjina“.
Skup su organizovali Fondacija za otvoreno društvo i Centar za regionalizam iz Novog Sada, uz podršku pokrajinske Skupštine, a prisustni su bili predstavnici republičkih i pokrajinskih organa, stranih ambasada, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, nevladinih organizacija, medija i drugih zainteresovanih za ovu oblast.
Otvarajući konferenciju, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine i predsednica Nacionalnog saveta Slovaka Ana Tomanova Makanova pozdravila je prisutne i naglasila da se skup održava na pravom mestu, jer je pokrajinska Skupština dom svih građana Autonomne pokrajine Vojvodine.
Ona je podsetila da je oblast manjinskih prava osim Ustavom, uređena i određenim zakonima i međunarodnim dokumentima koje je naša država ratikikovala, ali je kazala da to nije dovoljno.
Tomanova Makanova je ukazala na neophodnost donošenja jasne strategije u ovoj oblasti, odnosno Zakona o nacionalnim zajednicama, kao i drugih odgovarajućih podzakonskih akata, kojima bi se obezbedili mehanizmi 
za nesmetano sprovođenje zakona iz ove oblasti u praksi u korist kako manjinskih tako i većinskog naroda.Takođe, kazala je da je potrebno sačuvati institut poštovanja stečenih prava nacionalnih manjina, koja se ne smeju smanjivati. Tokom deset godina rada našeg nacionalnog saveta, bilo je puno primera kada ni mi sami u savetu nismo znali šta da radimo, a nije bilo nikoga ko bi mogao da nam pomogne. Interes većine jeste da manjinama bude dobro, zato je važno da svi zajedno budemo humani i tolerantni jedni prema drugima i da zajedno stvorimo takav ambijent u kome će nam svima biti dobro, kazala je su svom obraćanju Ana Tomanova Makanova. U uvodnom delu konferencije govorilo se o aktuelnim pitanjima i problemima u oblasti ostvarivanja manjinskih prava sa akcentom na obezbeđivanje uslova za otklanjanje postojećih problema, neophodnu zakonodavnu aktivnost, otklanjanje političkih prepreka i drugih barijera u okolnostima kada se naša zemlja intenzivno priprema za članstvo u Evropskoj uniji. Učesnicima su se obratili Aleksandar Popov, direktor Centra ze regionalizam, Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava Narodne skupštine Republike Srbije, Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Robert Sepi, zamenik Zaštitnika građana za nacionalne manjine i Jadranka Jelinčić, direktorka Fondacije za otvoreno društvo.
Predstavljeni su rezultati Monitoringa transparentnosti u radu nacionalnih saveta bugarske, mađarske, romske, rumunske i slovačke nacionalne manjine, koji je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo sprovela ekspertska grupa Centra za regionalizam.
Naime, u istraživanjima koja je taj Centar sproveo u poslednje tri godine, konstatovana su tri ključna problema u radu pomenutih nacionalnih saveta. Na prvom mestu, to je bila preterana politizacija najjačih stranaka ili političkih opcija koje su svoje interese često realizovale kroz nacionalne savete, na drugom mestu je bila slaba i neadekvatna komunikacija između nacionalnih saveta i manjinskih zajednica, dok je na trećem mestu detektovana nedovoljna transparentnost u radu saveta.
To je bio razlog da se sredinom prošle godine uradi monitoring transparntnosti u radu ovih pet nacionalnih saveta. Putem upitnika koji sadrži 56 definisanih indikatora o kojima su se saveti izjašnjavali, utvrđeni su standardi, kvantifikatori i mehanizmi transparentnosti u radu nacionalnih saveta kojima se na objektivan način može proceniti javnost i vidljivost rada svakog od postojećih nacionalnih saveta, što je ocenjeno kao posebno vredan rezultat ovog projekta. U drugom delu Konferencije, stručnjaci, okupljeni oko Mreže za interkulturalnost, koju je na inicijativu Centra za istraživanje etniciteta osnovalo šest nevladinih organizacija, ukazali su i na druge probleme sa kojima se suošavaju manjinske samouprave i pripadnici 
nacionalnih manjina, u vezi sa ostvarivanjem pune kulturne autonomije. Predočene su mogućnosti prevazilaženja tih problema u predstojećim ustavnim i zakonskim promenama.
Sagledavajući i uvažavajući važnost sprovođenja državnih strategija u obezbeđivanju prava nacionalnih manjina, na skupu je naglašena potreba pružanja podrške ne samo nacionalnim savetima nacionalnih manjina već i državnim organima, kako bi potrebne mere podrške bile optimalne i u skladu sa iskazanim potrebama. Takođe, predstavljeni su i primeri dobre prakse iz rada nacionalnih saveta.