Novi Sad/ Beograd, 22. avgust 2014. godine - Uz poruku da je regionalna različitost bogatstvo koje otvara prozore za dalji razvoj i prosperitet Evrope, uspešno je završena prva Letnja akademija Skupštine evropskih regija čiji je domaćin bila Autonomna pokrajina Vojvodina.
Tokom šest dana trajanja, 140 polaznika iz 37 evropskih regiona, edukovalo se na temu: „Multikulturalnost, multietničnost i multijezičnost - regionalna različitost kao preduslov za socio-ekonomski razvoj“.
Nakon bogatog edukativnog i inteaktivnog programa koji je bio realizovan u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Kovačici, Belom blatu i Carskoj bari, poslednjeg dana Akademije, gosti iz Evrope posetili su Beograd i Narodnu skupštinu Republike Srbije gde su sumirali utiske i rezultate ovogodišnje Letnje akademije, nakon čega je ona i zvanično završena.
Sumirajući utiske, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine i predsednica internog Organizacionog odbora Letnje akademije u Vojvodini Ana Tomanova Makanova izrazila je zadovoljstvo što je Vojvodina bila u prilici da svojim primerom učesnicima Akademije pokaže da je bogatstvo različitosti prednost a ne prepreka razvoju i prosperitetu.
„Obilazeći autenične vojvođanske sredine, posmatrajući u njima suživot različitih naroda, poštovanje i negovanje različitih kultura, nasleđa i običaja, mislim da smo uspeli da vas uverimo da je različitost prednost i da svi građani imaju istu potrebu, da budu korisni za svoju zajednicu i da kroz različitosti doprinese razvoju humanog i solidarnog društva u kome je upravo ta različitost bogatstvo koje svima nama otvara prozore za dalji razvoj i prospetitet.
Moram da izrazim i zadovoljstvo što smo tokom ovih šest dana trajanja akademije u potpunosti ostvarili naš program, kako sa predavanjima tako i sa radionicama, jer smo apslovirali sve planirane teme kako bi dali odgovor na pitanje da li je „3M“ prednost ili prepreka za razvoj jednog regiona“, rekla je Tomanova Makanova.
„Na nivou bilateralnih sastanaka koje smo imali tokom Akademije, nastavili smo da unapređujemo regionalnu saradnju. Sa predsednicom AER-a Hande Ozul Bozatli dogovorili smo se o daljoj međusobnoj saradnji Vojvodine i AER-a kao i da ćemo nastaviti da gradimo partnerske odnose i realizujemo projekte koji će našu regiju učiniti još boljim mestom za život. Dogovorili smo se i da ćemo krenuti u značajne projekte u oblasti ženskog preduzetništva. Inkluzija romske zajednice i ženska parlamentarna mreža takođe su neke od oblasti za koje postoji interesovanje različitih regija“, kazala je Tomanova Makanova.
U ime domaćina gostima iz Evrope obratila se potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić koja ih je upoznala sa radom Narodne skupštine, stavljajući akcenat na značajnu ulogu koju parlament ima u procesu evropskih integracija.
„Imamo konsenzus o evrointegracijama, što nije bio slučaj do 2008. godine, i vladajuću koaliciju koja je potpuno posvećena integracijama i reformama. To je za Srbiju dobra vest. Iako završetak tog puta neće biti i kraj puta ka unapređenju društva, barem ćemo biti unutra", rekla je Gordana Čomić.
Govoreći o razlikama koje posebno karakterišu Balkan, Čomićeva je kazala da se Srbija nalazi na raskršću, a to znači na raskršću kultura i jezika i izrazila uverenje da će članstvo u Evropskoj uniji predstavljati novu eru u razvoju ne samo Srbije već i drugih država na Balkanu.
Učesnicima su se obratili i prof. dr Milena Dragićević Šešić, šef katedre UNESKO-a za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, Aleksander Ivanov Vladimirovič, zamenik ministra za ekonomska pitanja Republike Mordovie, koja će biti domaćin Akademije sledeće godine i Dag Roning, potpredsednik Komiteta 3 Skupštine evropskih regija.
Učesnici su na kraju jednoglasno usvojili zaključke definisane u završnom dokumentu Letnje akademije Skupštine evropskih regija.
U tom dokumentu navodi se da je Vojvodina sa svojih 26 etničkih grupa koje žive u miru i zajedništvu, bila idealna regija za razgovor na temu multikulturalnosti.
U zaključcima se, između ostalog, konstatuje da različitost i multikulturalnost mogu biti značajan faktor za razvoj društva i ekonomski rast kao i da je u tom procesu ključna uloga mladih ljudi.
Učesnici akademije u dokumentu navode i da očekuju od regionalnih, lokalnih, nacionalnih i evropskih vlasti da, prilikom kreiranja politika, imaju na umu dobrobit svih građana i tako doprinesu integraciji manjina i stvaranju interkulturnih društava. Takođe se očekuje da budu osigurana sredstva za finansiranje programa kojima bi se unapredio položaj manjinskih zajednica, što se pre svega odnosi na oblast obrazovanja.