Novi Sad, 11. decembar - U Skupštini AP Vojvodine, danas je održan okrugli sto na temu: „Medijski zakoni na lokalnom nivou - predlog za razvoj lokalnog informisanja“. U organizaciji Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji i Nezavisnog društvo novinara Vojvodine, i uz podršku Skupštine AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, na dnevnom redu su bile istaknute velike promene u medijskom sistemu, koje će obeležiti narednu godinu. Od povlačenja države iz vlasništva u medijima, do novog načina finansiranja. Novi medijski zakoni značajno menjaju odnos države, pokrajine i lokalne samouprave prema medijima i javnom informisanju, stavljajući po prvi put u centar medijske politike javni interes i građanina. Kako se očekuje da najviše izazova u primeni novih zakona bude na lokalnom nivou, Nezavisno društvo novinara Vojvodine je, uz stručnu podršku Misije OEBS-a, na primeru četiri vojvođanske opštine, Pančeva, Kovina, Kanjiže i Vrbasa, razvilo predlog akcionog plana za razvoj lokalnog informisanja.
Ispred Skupštine AP Vojvodine obratio se predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor istakavši zadovoljstvo što je Skupština AP Vojvodine u prilici da bude domaćin ovako značajnom skupu. Pastor je istakao da su poslednjih 14 tranzicionih godina bile podjednako izazovne za građane, državu, medije i društvo u celini.
„Za medije uopšte, a posebno za lokalne medije, veoma je izazovno stanje koje zahteva da se usklade finansijska podrška, generalna očekivanja, objektivno informisanje... I dalje sam uveren da je lokalne medije trebalo izuzeti iz procesa obavezne privatizacije, ali novim setom medijskih zakona ta stvar je regulisana, po njoj se mora postupiti i sada su pred svim akterima novi zadaci i izazovi. A to je: kako na najbolji mogući način, u suženom manevarskom prostoru, postići što bolje rezultate koji će doneti očekivane efekte, važne za ostvarivanje prava građana u lokalnim zajednicima na obaveštenost i informisanost“, istakao je Pastor i dodao da je važno da lokalni mediji „ostanu na nogama“, za šta je potrebno pronaći najadekvatnije mehanizme u skladu sa usvojenom regulativom.
Pozdravljajući prisutne, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić je rekao da je donošenjem Strategije javnog informisanja i medija, Republika Srbija napravila značajan iskorak u cilju uređenja ove delatnosti, a nakon toga učinjen je novi korak izmenom medijskog zakonodavstva. "Smatramo važnim to što je država uvođenjem odredbi o javnom interesu, informisanje uvrstila u delatnost od prioritetnog značaja, koja ne treba da bude prepuštena isključivo tržištu.
Dakle, smatramo napretkom definisanje medijskih sadržaja i podsticajnih mera značajnih za ostvarenje javnog interesa, čime se naglašavaju i dodatno, zakonski regulišu, ustavne obaveze organa javne vlasti - od države, preko teritorijalne autonomije do jedinice lokalne samouprave",objasnio je sekretar Grujić i dodao da je Zakonom o javnom informisanju i medijima utvrđena obaveza privatizacije medija čiji su osnivači država, teritorijalna autonomija i lokalna samouprava, koja se mora obaviti do 1. jula 2015. godine.
"Privatizacija medija vrši se obezbeđivanjem kontinuiteta u proizvodnji medijskih sadržaja od javnog interesa, u periodu od pet godina od dana privatizacije javnog preduzeća.
Pitanje vlasničke transformacije medija važno je ako želimo da onemogićimo neposredan upliv politike u uređivanje medija. Jaka finansijska i strukturalna zavisnost lokalnih i regionalnih javnih preduzeća od lokalnih organa vlasti, često je onemogućavala uređivačku nezavisnost većine lokalnih medija. Međutim, nisam siguran da privatni mediji koji delom zavise od budžetskih sredstava, a delom od sredstava od oglasa korporacija, imaju veću uređivačku slobodu. Bilo kako bilo, za Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje apsolutno je bila neprihvatljiva privatizacija po do skoro važećem Zakonu o privatizaciji, koji je ostavio pustoš na svim poljima, pa i u javnom informisanju. Nova zakonska rešenja, doduše, ne garantuju opstanak medija koji moraju da se privatizuju, ali oni, koji će preživeti privatizaciju i konkurenciju novih medija, imaće obavezu brige o zaštiti i razvoju javnog interesa.
S obzirom na činjenicu da većina manjinskih zajednica ima relativno mali broj pripadnika, manjinski mediji moraju imati značajnu finansijsku podršku vlasti na svim nivoima, jer ti mediji ne mogu biti samoodrživi. Manjinski mediji imaju značajnu integrativnu funkciju, jer u saradnji sa drugim medijima, kako manjinskim, tako i na srpskom jeziku, obezbeđuju veću informisanost građana, bolje međusobno upoznavanje i razumevanje, a na taj način se građani, koji su u manjinskom položaju, lakše integrišu i afirmišu u društvu. Mediji su danas u krizi, a posebno štampani mediji, zbog čega se sve više okreću novim platformama, pre svega internet prezentacijama. Zbog toga očekujem da ćemo u skoroj budućnosti morati zajedno sa nacionalnim savetima da pronađemo najbolja rešenja za kvalitetno, pravovremeno i istinito informisanje građana AP Vojvodine, koje će biti na usluzi većem broju građana. Dakle, mislim da se pored novina, redakcije manjinskih listova sve više moraju okretati ka audio i audiovizuelnoj produkciji i internetu.
Ključni izazov u budućnosti će biti obezbeđivanje finansijske podrške medijima, posebno na lokalnom nivou.
S obzirom na to da će usluge budućeg digitalnog provajdera za zemaljski televizijski program biti izuzetno skupe, čak i sa najavljenim diskontnim cenama u prve dve godine, za očekivati je da će bez kontinuirane finansijske podrške, regionalne i lokalne televizije prolaziti kroz još neizvesnije i teže poslovanje. Od digitalizacije televizijskog sistema kroz multiplekse, očekuje se ponuda više kanala za distribuciju, posebno na nacionalnom nivou, ali i manji broj kanala na lokalnom nivou, jer digitalni sistem distribucije pretpostavlja koncentraciju na regionalnom nivou.
Radio stanice koje proizvode i emituju program na lokalnom nivou uglavnom se suočavaju sa malim komercijalnim prihodima, a lokalni listovi uglavnom imaju male tiraže.
Zbog svega navedenog smatramo da je po Zakonu predloženi model finansiranja medija dobar, naročito zbog činjenice da se konačno utvrđene obaveze svih nivoa vlasti da finansijski podupiru programske sadržaje koji su definisani kao javni interes, ali mislimo da će se u budućnosti morati razmisliti i o uvođenju novih modaliteta finansijske podrške medijima u vidu strateškog partnerstva i eventualno putem parafiskalnih prihoda, na pr. preko dela od takse za javne servise.
Sa ekonomske tačke gledišta, radio produkcija je višestruko jeftinija od TV produkcije. Pritom, sve više novinara radi za dva ili više medija i čak mogu biti uključeni u tehničku produkciju. To može biti preduslov stvaranju lokalnih radio programa i televizijskih produkcija, povezanih sa regionalnom televizijom, a da pri tom to ne zahteva velike dodatne troškove.
S druge strane, nevladine organizacije mogu da definišu program, koji bi u vidu komunitarnih medija, odnosno medija lokalne zajednice, značajno doprineo pluralizmu medija, u skladu sa preporukom ministara EU, iz februara 2009. godine. Pomenuti model je podesan za radijske programe, gde bi učešće u osnivanju izdavača u nacionalno mešovitim sredinama mogli imati i saveti nacionalnih manjina” rekao je Slaviša Grujić.
Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja je precizirao da je set medijskih zakona stupio na snagu pre četiri nedelje, dok je pre dve nedelje na snazi i Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa. Jasno je, objasnio je Mirković, da su sve ovo inkluzivni procesi u kojima je resorno Ministarstvo prihvatilo savete Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, kao i predloge Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, radi ostvarivanja zajedničkog cilja. Ulaskom u 2015.godinu čeka nas tranzicija u medijima, odnosno, privatizacija medija, potom od 1.jula 2015. godine počinje važeći model subvencionisanja medija, putem projektnog finansiranja, da bi od 2016. godine se krenulo sa samo projektnim finansiranjem, kada dolazi i funkcionisanje javnih servisa putem takse.
O predstavljanju predloga Akcionog plana za razvoj lokalnog informisanja sa fokusom na javni interes govorili su Žužana Serenčeš i Nedim Sejdinović iz Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine.
O dosadašnjim iskustvima i predlozima za unapređenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja govorila je Tanja Maksić iz Balkanske istraživačke mreže.
Kako Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje definišu javni interes izneo je pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje Kalman Kuntić, dok su o primerima iz prakse lokalnih samouprava koje su učestvovale u pilot-projektu govorili predstavnici Pančeva, Kovina, Kanjiže, Vrbasa.