Novi Sad, 22. maj 2015. godine - U Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine danas je počela prva međunarodna konferencija “Dani geotermalne energije u Vojvodini 2015”. Skup su zajednički organizovale Skupština AP Vojvodine i Skupština evropskih regiona,(AER), uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i Ministarstva rudarstva i energetike.
Prvog dana ove dvodnevne konferencije, više od stotinu učesnika, predstavnika evropskih regiona, republičkih, pokrajinskih i opštinskih vlasti, uglednih stručnjaka, privrednika i investitora u oblasti geotermalne energije, zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, razgovaralo je i razmenjivalo iskustva o geotermalnim potencijalima Vojvodine i drugih evropskih regiona.
Predstavljeni su i primeri dobre evropske prakse u oblasti geotermalne energije, modeli regionalne saradnje i finansiranja projekata u oblasti geotermalne energije, a poseban akcenat je stavljen na pronalaženje efikasnih rešenja za podizanje energetske efikasnosti u lokalnim samoupravama u Vojvodini.
Konferenciju je svečano otvorio potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Milivoj Vrebalov. Pozdravljajući skup, Vrebalov je ukazao na potrebu značajnijeg korišćenja geotermalne energije u Vojvodini i Srbiji, kao na razvojnu šansu i na značaj dobre evropske prakse u ovoj oblasti.
„Geotermalni izvori energije su odlična prilika za svaku lokalnu samoupravu u Vojvodini da prelaskom na čist oblik energije uštedi, ali i da privuče investitore. To je idealna prilika da lokalne samouprave zamenom sistema daljinskog grejanja na gas i mazut sa grejanjem na geotermalnu energiju ostvare višak sredstava u budžetu i da tako ušteđenim novcem unaprede život građana. Pored toga, ulaganje u geotermalne izvore energije odlična je šansa za Srbiju da ispuni evropske standarde u toj oblasti“, rekao je potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Milivoj Vrebalov u svom pozdravom govoru.
„Iskoristio bih ovu priliku da istaknem da bi Vojvodina i Srbija trebalo da se ugledaju na druge zemlje koje su neuporedivo više uradile u oblasti geotermalne energije, kao što su Francuska, Nemačka i Austrija, i posebno naše komšije Mađare sa kojima delimo Panonski basen koji geotermalne potencijale koriste za turizam, grejanje i u poljoprivredi. Kao primer dobre prakse navešću i jedan frapantan podatak. Naime, zemlja u kojoj je prosečna temperatura vazduha tokom jula od 13 do 15 stepeni, u kojoj zimi ima samo 4 sata prirodne svetlosti je, zahvaljujući tome što do savršenstva iskorišćava geotermalnu energiju, uspela da bude najveći proizvođač banana u Evropi. Ta zemlja je Island. Što znači, ako želimo da nešto uradimo onda tražimo način, a ne da za naše nečinjenje tražimo krivicu i razloge u drugima,“ rekao je u svom obraćanju potpredsednik vojvođanske Skupštine Milivoj Vrebalov.
Govoreći o geotermalni resursima Vojvodine, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine mr Nenad Stanković je rekao u uvodnom izlaganju da se za sada istražuje hidrotermalna energija i naveo da u pogledu geotermalnog, odnosno hidrogeotermalnog potencijala terena, u Vojvodini postoje četiri hidrološka sistema, odnosno četiri geotermalna nalazišta, u kojima je akumulirana hidrogeotermalna energija pogodna za korišćenje u različite svrhe.
Stanković je izneo da su prva sistematska istraživanja termomineralnih voda i hidrotermalne energije u Vojvodini
započeta 1969. godine. Od 1969. do 2008. godine, izbušeno je 78 bušotina: u Bačkoj 44, u Banatu 18 i u Sremu 16. Najproduktivnija je bušotina u Kupinovu čija izdašnost iznosi 42,8 litara u sekundi pri samoizlivu, uz izmerenu temperaturu od 51°C. Najveća mineralizacija termalnih voda iznosi 13,66 grama po litri i registrovana je na bušotini u Bačkom Karađorđevu. Resorni sekretar je rekao da postoji čitav niz termalnih bušotina koje su perspektivne za korišćenje kako u energetskom, tako i u smislu snabdevanja korisnika vodom za piće. Takođe postoji veći broj izbušenih i ispitanih hidrotermalnih bušotina koje nikada nisu bile u proizvodnji jer nisu imale korisnika. Današnja ukupna godišnja potrošnja termomineralnih voda u Vojvodini je na nivou oko milion kubnih metara, iako su raspoloživi kapaciteti bušotina 2-3 puta veći.
Kada se govori o neiskorišćenom potencijalu geotermalne energije, pokrajinski sekretar za energetiku je izjavio da se veliki broj neaktivnih, zatvorenih bušotina mogu ponovo otvoriti i opremiti za proizvodnju geotermalne toplote.
„Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine je u prethodnom periodu finansirao izradu geotermalnog atlasa AP Vojvodine, studiju energetskog potencijala bušotine geotermalne vode u Bečeju za energetske potrebe lokalnog konzuma, kao i studiju o mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u AP Vojvodini. Pored studija, Sekretarijat je putem javnih konkursa, u periodu od 2008. godine do danas, dodelio preko 40 miliona dinara bespovratnih sredstava, za projekte korišćenja geotermalne energije. Samo tokom 2015. godine, planirano je da se kroz javne konkurse dodeli više od 60 miliona dinara u cilju sufinansiranja projekata korišćenja geotermalne energije. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine je geotermalnu energiju prepoznao kao jedan od bitnih izvora obnovljive energije. Očekujem da ćemo na ovoj konferenciji biti u prilici da obogatimo svoja saznanja, kako na teoretskom nivou, tako i kroz primere dobre prakse, a krajnji rezultat je realizacija konkretnih projekata na teritoriji AP Vojvodine u narednom periodu“, rekao je na kraju izlaganja mr Nenad Stanković.
Ispred Skupštine evropskih regiona, skup je pozdravio Marian Konstantin Vasile, predsednik Komiteta 1 AER-a, stručnog radnog tela koje između ostalog pokriva i oblast energetike i životne sredine i predstavnik regije Temišvar. On je naglasio da je konferencija veoma važna, posebno za regione Jugoistočne Evrope koji obiluju obnovljivim izvorima energije, ali ih malo koriste. Izuzimajući Mađarsku, zemlje panonske nizije i njenog okruženja ne koriste dovoljno svoje potencije u ovoj oblasti. Jedan od razloga takvog stanja jesu i visoki troškovi istraživanja, bušenja, uvođenja novih tehnologija, sistema za čišćenje i zaštitu. Zbog toga, moramo raditi na zajedničkim rešenjima koja možemo realizovati i primeniti, posebno kroz međunarodne i međuregionalne okvire saradnje kao i putem zajedničke saradnje u okviru AER-a, kazao je Marian Konstantin Vasile.
Ispred Ministarstva energetike i rudarstva, prisutnima se obratio prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike. On je rekao da ciljevi Evropske Unije u oblasti obnovljivih izvora energije predstavljaju izazov za Srbiju, navodeći da Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo nastoje da obezbede uslove za podizanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnom obimu energetske potrošnje.
O rezultatima energetske efikasnosti i primerima dobre prakse, na konferenciji su govorili predstavnici evropskih regija, članica AER-a.
Prof. dr Ukan Tijsuz sa Tehničkog univerziteta u Istanbulu, kazao je da je Turska jedna od zemalja koja je najnaprednija kada je reč o upotrebi geotermalne energije.
„Turska je 2007. godine donela zakon koji je omogućio upotrebu geotermalne energije za proizvodnju električne energije. Od tada su i brojna privatna preduzeće postala zaintersovana da se uključe u projekte u ovoj oblasti“, kazao je prof. dr Ukan Tijsuz dodavši da se GTE u Turskoj koristi i za daljinsko grejanje.
Dr Peter Zajbt, generalni direktor kompanije GTN koja je u Nemačkoj u proteklih 25 godina instalirala veliki broj postrojenja koja koriste geotermalne izvore energije , istakao je da je jedna od najvažnijih prednosti upotrebe GTE to što može da se utiče na smanjenje troškova u proizvodnji, jer je reč o energiji koja je na raspolaganju čitave godine, ako se pametno proizvodi i skladišti.
„Geotermalna energija je najčistija i najodrživija energija“, kazao je dr Peter Zajbt i dodao da je Nemačka jedna od zemalja sa najdužim iskustvom u upotrebi ovog vida energije.
Kako je Zajbt još naveo, u ukupnom energetskom sistemu Nemačke, geotermalni izvori energije učestvuju sa pet odsto, ali taj udeo će sigurno biti daleko veći, jer su pokazani dobri rezultati upotrebe GTE.
„U početku je to možda skupa investicija, posebno finansiranje radova na bušotinama. Međutim, kada jednom napravite bušotinu, slobodno može da se kaže da je za naredne dve decenije obezbeđena stabilna cena energenata, jer se cena sirovine neće menjati u proizvodnji energije, tako da je sa te tačke gledišta, reč je veoma isplativoj investiciji“, kazao je Zajbt.
Zajbt je još dodao da Srbija po zalihama i raspoloživim izvorima GTE blizu Nemačke, te da treba da iskoristi nemačko iskustvo u upotrebi ovog čistog izvora energije.
Izloženi referati na konferenciji obuhvatili su širok spektar tema vezanih za istraživanje, razvoj i korišćenje geotermalnih resursa. Posebno razmatrajući aktuelno stanje korišćenja geotermalnih resursa u AP Vojvodina, učesnici skupa iz gore navedenih institucija su jednoglasno doneli sladeće zaključke konferencije:
1. Geotermalni energetski resursi predstavljaju prirodni resurs od velike važnosti u Republici Srbiji i AP Vojvodini. Po svom značaju i teritorijalnom potencijalu svrstavaju se odmah uz ostale obnovljive izvore energije, a po jednostavnosti tehnologije za primenu i eksploataciju i u najnaprednije obnovljive izvore energije. U veku kada se fosilni energetski izvori rapidno iscrpljuju, geografski prostori (a to je slučaj sa R. Srbijom) koji su bogati geotermalnim resursima posebno dobijaju na značaju.
2. Geotermalni resursi su lokalno raspoloživ resurs čija eksploatacija nije uslovljena nikakvim rizicima transfera energije kroz druge države, i koji su, uz održivo korišćenje, praktično neiscrpni u ljudskom veku. Njihova eksploatacija, posebno upotrebom toplotnih pumpi, značajno smanjuje emisiju štetnih gasova u atmosferu i izuzetnno doprinosi ocuvanju životne sredine.
3. Zakonska regulativa koja prati mogućnosti korišćenja ne zadovoljava u potpunosti. Stoga se podrzžavaju izmene i dopune postojećih Zakona kako bi se unapredilo koriščenje geotermalne energije u konceptu održivog razvoja i unapređenja energetske efikasnosti.
4.Trenutni nivo znanja o geotermalnim potencijalima i rezervama je na početnom nivou. Do sada je za područje AP Vojvodina urađen geotermalni atlas koji je definisao trenutno stanje i pobrojao izvedene duboke bušotine kao i još jedna studija koja je analizirala mogućnosti aplikacije geotermalnih resursa. Neophodnost izrade detaljne geotermalne, odnosno hidrogeoloske naučne studije o potencijalu, rezervama i mogućnostima korišćenja nameće se kao primarni zadatak koju bi trebalo što pre realizovati.
5. Jedan od važnih zadataka u narednom periodu predstavlja i podsticaj lokalne svesti na nivou opština i lokalnih kapaciteta kako da ubuduće intenzivnije koriste raspolozive obnovljive izvore energije na svojim teritorijama. Ideju sa postojanjem energetskih menadžera u opštinama treba dalje nadograđivati sa širenjem ideje supstitucije fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije kod najširih slojeva građanstva.
6. Regionalna saradnja i transferi znanja i tehnologija, posebno u članstvu AP Vojvodine u Skupštini evropskih regija je velika šansa za razvoj prethodno iznetih zaključaka. Pokrajinska tela moraju intenzivirati kontakte i formirati mrežu regija za promociju OIE na benefit svih stanovnika i korisnika energetskih usluga.
7. Državni, pokrajinski i lokalni podsticaji i subvencije za korišćenje obnovljivih izvora energije, moraju naći svoje mesto prilikom formiranja budućih budžeta na svim nivoima.Takođe, treba razmotriti mogućnosti ukidanja carinskih dazbina i PDV-a prilikom formiranja domaćih malih i srednjih preduzeća koja pružaju usluge i/ili proizvode opremu u oblasti korišćenja geotermalne energije kao i prilikom uvoza opreme renomiranih svetskih proizvođača.
Drugog dana međunarodne konferencije “Dani geotermalne energije u Vojvodini 2015”, učesnici će se upoznati sa potencijalima Vojvodine u oblasti obnovljivih izvora energije. Oni će posetiti opštine Bečej i Sremski Karlovci, kao i nekoliko energetski efikasnih objekata na području pokrajine.