Нови Сад, 22. мај 2015. године - У Скупштини Аутономне покрајине Војводине данас је почела прва међународна конференција “Дани геотермалне енергије у Војводини 2015”. Скуп су заједнички организовале Скупштина АП Војводине и Скупштина европских региона,(АЕР), уз подршку Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине и Министарства рударства и енергетике.
Првог дана ове дводневне конференције, више од стотину учесника, представника европских региона, републичких, покрајинских и општинских власти, угледних стручњака, привредника и инвеститора у области геотермалне енергије, заштите животне средине и енергетске ефикасности, разговарало је и размењивало искуства о геотермалним потенцијалима Војводине и других европских региона.
Представљени су и примери добре европске праксе у области геотермалне енергије, модели регионалне сарадње и финансирања пројеката у области геотермалне енергије, а посебан акценат је стављен на проналажење ефикасних решења за подизање енергетске ефикасности у локалним самоуправама у Војводини.
Конференцију је свечано отворио потпредседник Скупштине АП Војводине Миливој Вребалов. Поздрављајући скуп, Вребалов је указао на потребу значајнијег коришћења геотермалне енергије у Војводини и Србији, као на развојну шансу и на значај добре европске праксе у овој области.
„Геотермални извори енергије су одлична прилика за сваку локалну самоуправу у Војводини да преласком на чист облик енергије уштеди, али и да привуче инвеститоре. То је идеална прилика да локалне самоуправе заменом система даљинског грејања на гас и мазут са грејањем на геотермалну енергију остваре вишак средстава у буџету и да тако уштеђеним новцем унапреде живот грађана. Поред тога, улагање у геотермалне изворе енергије одлична је шанса за Србију да испуни европске стандарде у тој области“, рекао је потпредседник Скупштине АП Војводине Миливој Вребалов у свом поздравом говору.
„Искористио бих ову прилику да истакнем да би Војводина и Србија требало да се угледају на друге земље које су неупоредиво више урадиле у области геотермалне енергије, као што су Француска, Немачка и Аустрија, и посебно наше комшије Мађаре са којима делимо Панонски басен који геотермалне потенцијале користе за туризам, грејање и у пољопривреди. Као пример добре праксе навешћу и један фрапантан податак. Наиме, земља у којој је просечна температура ваздуха током јула од 13 до 15 степени, у којој зими има само 4 сата природне светлости је, захваљујући томе што до савршенства искоришћава геотермалну енергију, успела да буде највећи произвођач банана у Европи. Та земља је Исланд. Што значи, ако желимо да нешто урадимо онда тражимо начин, а не да за наше нечињење тражимо кривицу и разлоге у другима,“ рекао је у свом обраћању потпредседник војвођанске Скупштине Миливој Вребалов.
Говорећи о геотермални ресурсима Војводине, покрајински секретар за енергетику и минералне сировине мр Ненад Станковић је рекао у уводном излагању да се за сада истражује хидротермална енергија и навео да у погледу геотермалног, односно хидрогеотермалног потенцијала терена, у Војводини постоје четири хидролошка система, односно четири геотермална налазишта, у којима је акумулирана хидрогеотермална енергија погодна за коришћење у различите сврхе.
Станковић је изнео да су прва систематска истраживања термоминералних вода и хидротермалне енергије у Војводини
започета 1969. године. Од 1969. до 2008. године, избушено је 78 бушотина: у Бачкој 44, у Банату 18 и у Срему 16. Најпродуктивнија је бушотина у Купинову чија издашност износи 42,8 литара у секунди при самоизливу, уз измерену температуру од 51°Ц. Највећа минерализација термалних вода износи 13,66 грама по литри и регистрована је на бушотини у Бачком Карађорђеву. Ресорни секретар је рекао да постоји читав низ термалних бушотина које су перспективне за коришћење како у енергетском, тако и у смислу снабдевања корисника водом за пиће. Такође постоји већи број избушених и испитаних хидротермалних бушотина које никада нису биле у производњи јер нису имале корисника. Данашња укупна годишња потрошња термоминералних вода у Војводини је на нивоу око милион кубних метара, иако су расположиви капацитети бушотина 2-3 пута већи.
Када се говори о неискоришћеном потенцијалу геотермалне енергије, покрајински секретар за енергетику је изјавио да се велики број неактивних, затворених бушотина могу поново отворити и опремити за производњу геотермалне топлоте.
„Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине је у претходном периоду финансирао израду геотермалног атласа АП Војводине, студију енергетског потенцијала бушотине геотермалне воде у Бечеју за енергетске потребе локалног конзума, као и студију о могућности коришћења енергетског потенцијала геотермалних вода у АП Војводини. Поред студија, Секретаријат је путем јавних конкурса, у периоду од 2008. године до данас, доделио преко 40 милиона динара бесповратних средстава, за пројекте коришћења геотермалне енергије. Само током 2015. године, планирано је да се кроз јавне конкурсе додели више од 60 милиона динара у циљу суфинансирања пројеката коришћења геотермалне енергије. Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине је геотермалну енергију препознао као један од битних извора обновљиве енергије. Очекујем да ћемо на овој конференцији бити у прилици да обогатимо своја сазнања, како на теоретском нивоу, тако и кроз примере добре праксе, а крајњи резултат је реализација конкретних пројеката на територији АП Војводине у наредном периоду“, рекао је на крају излагања мр Ненад Станковић.
Испред Скупштине европских региона, скуп је поздравио Мариан Константин Василе, председник Комитета 1 АЕР-а, стручног радног тела које између осталог покрива и област енергетике и животне средине и представник регије Темишвар. Он је нагласио да је конференција веома важна, посебно за регионе Југоисточне Европе који обилују обновљивим изворима енергије, али их мало користе. Изузимајући Мађарску, земље панонске низије и њеног окружења не користе довољно своје потенције у овој области. Један од разлога таквог стања јесу и високи трошкови истраживања, бушења, увођења нових технологија, система за чишћење и заштиту. Због тога, морамо радити на заједничким решењима која можемо реализовати и применити, посебно кроз међународне и међурегионалне оквире сарадње као и путем заједничке сарадње у оквиру АЕР-а, казао је Мариан Константин Василе.
Испред Министарства енергетике и рударства, присутнима се обратио проф. др Милош Бањац, помоћник министра рударства и енергетике. Он је рекао да циљеви Европске Уније у области обновљивих извора енергије представљају изазов за Србију, наводећи да Влада Републике Србије и ресорно министарство настоје да обезбеде услове за подизање удела обновљивих извора енергије у укупном обиму енергетске потрошње.
О резултатима енергетске ефикасности и примерима добре праксе, на конференцији су говорили представници европских регија, чланица АЕР-а.
Проф. др Укан Тијсуз са Техничког универзитета у Истанбулу, казао је да је Турска једна од земаља која је најнапреднија када је реч о употреби геотермалне енергије.
„Турска је 2007. године донела закон који је омогућио употребу геотермалне енергије за производњу електричне енергије. Од тада су и бројна приватна предузеће постала заинтерсована да се укључе у пројекте у овој области“, казао је проф. др Укан Тијсуз додавши да се ГТЕ у Турској користи и за даљинско грејање.
Др Петер Зајбт, генерални директор компаније ГТН која је у Немачкој у протеклих 25 година инсталирала велики број постројења која користе геотермалне изворе енергије , истакао је да је једна од најважнијих предности употребе ГТЕ то што може да се утиче на смањење трошкова у производњи, јер је реч о енергији која је на располагању читаве године, ако се паметно производи и складишти.
„Геотермална енергија је најчистија и најодрживија енергија“, казао је др Петер Зајбт и додао да је Немачка једна од земаља са најдужим искуством у употреби овог вида енергије.
Како је Зајбт још навео, у укупном енергетском систему Немачке, геотермални извори енергије учествују са пет одсто, али тај удео ће сигурно бити далеко већи, јер су показани добри резултати употребе ГТЕ.
„У почетку је то можда скупа инвестиција, посебно финансирање радова на бушотинама. Међутим, када једном направите бушотину, слободно може да се каже да је за наредне две деценије обезбеђена стабилна цена енергената, јер се цена сировине неће мењати у производњи енергије, тако да је са те тачке гледишта, реч је веома исплативој инвестицији“, казао је Зајбт.
Зајбт је још додао да Србија по залихама и расположивим изворима ГТЕ близу Немачке, те да треба да искористи немачко искуство у употреби овог чистог извора енергије.
Изложени реферати на конференцији обухватили су широк спектар тема везаних за истраживање, развој и коришћење геотермалних ресурса. Посебно разматрајући актуелно стање коришћења геотермалних ресурса у АП Војводина, учесници скупа из горе наведених институција су једногласно донели сладеће закључке конференције:
1. Геотермални енергетски ресурси представљају природни ресурс од велике важности у Републици Србији и АП Војводини. По свом значају и територијалном потенцијалу сврставају се одмах уз остале обновљиве изворе енергије, а по једноставности технологије за примену и експлоатацију и у најнапредније обновљиве изворе енергије. У веку када се фосилни енергетски извори рапидно исцрпљују, географски простори (а то је случај са Р. Србијом) који су богати геотермалним ресурсима посебно добијају на значају.
2. Геотермални ресурси су локално расположив ресурс чија експлоатација није условљена никаквим ризицима трансфера енергије кроз друге државе, и који су, уз одрживо коришћење, практично неисцрпни у људском веку. Њихова експлоатација, посебно употребом топлотних пумпи, значајно смањује емисију штетних гасова у атмосферу и изузетнно доприноси оцувању животне средине.
3. Законска регулатива која прати могућности коришћења не задовољава у потпуности. Стога се подрзжавају измене и допуне постојећих Закона како би се унапредило коришчење геотермалне енергије у концепту одрживог развоја и унапређења енергетске ефикасности.
4.Тренутни ниво знања о геотермалним потенцијалима и резервама је на почетном нивоу. До сада је за подручје АП Војводина урађен геотермални атлас који је дефинисао тренутно стање и побројао изведене дубоке бушотине као и још једна студија која је анализирала могућности апликације геотермалних ресурса. Неопходност израде детаљне геотермалне, односно хидрогеолоске научне студије о потенцијалу, резервама и могућностима коришћења намеће се као примарни задатак коју би требало што пре реализовати.
5. Један од важних задатака у наредном периоду представља и подстицај локалне свести на нивоу општина и локалних капацитета како да убудуће интензивније користе располозиве обновљиве изворе енергије на својим територијама. Идеју са постојањем енергетских менаџера у општинама треба даље надограђивати са ширењем идеје супституције фосилних горива обновљивим изворима енергије код најширих слојева грађанства.
6. Регионална сарадња и трансфери знања и технологија, посебно у чланству АП Војводине у Скупштини европских регија је велика шанса за развој претходно изнетих закључака. Покрајинска тела морају интензивирати контакте и формирати мрежу регија за промоцију ОИЕ на бенефит свих становника и корисника енергетских услуга.
7. Државни, покрајински и локални подстицаји и субвенције за коришћење обновљивих извора енергије, морају наћи своје место приликом формирања будућих буџета на свим нивоима.Такође, треба размотрити могућности укидања царинских дазбина и ПДВ-а приликом формирања домаћих малих и средњих предузећа која пружају услуге и/или производе опрему у области коришћења геотермалне енергије као и приликом увоза опреме реномираних светских произвођача.
Другог дана међународне конференције “Дани геотермалне енергије у Војводини 2015”, учесници ће се упознати са потенцијалима Војводине у области обновљивих извора енергије. Они ће посетити општине Бечеј и Сремски Карловци, као и неколико енергетски ефикасних објеката на подручју покрајине.