Нови Сад, 25. септембар 2015. године - Поводом обележавања Европског дана језика, у Скупштини Аутономне покрајине Војводине данас је одржана стручна конференција о родно осетљивом језику и употреби матерњих језика на територији Покрајине.
Европски дан језика се обележава 26. септембра, а установљен је 2001. године, одлуком Савета Европе и уз покровитељство Европске уније у уверењу да је вишејезичност на старом континенту драгоцена реалност коју треба сачувати, вредновати и неговати у будућности.
Обележити Европски дан језика значи показати језичке разлике и афирмисати потребу комуникације са другима ради уклањања језичких и кутлурних баријера, речено је у уводном делу скупа.
Конференцијом је председавала мр Маја Седларевић, покрајинска посланица и докторанткиња Центра за родне студије Универзитета у Новом Саду. Она је у уводном излагању казала да се не може замислити боље место за одржавање поменутог скупа имајући у виду да је Скупштина АП Војводине са шест језика у службеној употреби, најмногојезичнији парламент после Европског парламента.
Седларевићева је оценила да је потребно обезбедити већу заступљеност како матерњих језика, тако и родно сензитивног језика. Она је додала да треба подићи свест људи о овом проблему и свеобухватно и заједнички радити на отклањању постојећих препрека.
У овом тренутку питање употребе матерњих језика као и родно осетљивог језика на простору Војводине отворено је на различите начине. Угледна професорка психолингвистике др Свенка Савић, сматра да су матерњи језици данас у различитим професијама „ гладани“ и да када је у питању њихова употреба, треба имати у виду да се ради о презентовању идентитета, као више компоненте. Са друге стране, када је реч о употреби родно осетљивог језика, ситуација није ништа боља. Родно осетљив језик је онај језик који нас дефинише у идеолошком смислу и зато мора да буде саставни део образовања, казала је проф. др Свенка Савић.
На данашњој конференцији посебна пажња је посвећена употреби матерњих језика на Универзитету. Проф. др Свенка Савић нагласила да је потребно више вредновати матерње језике на Универзитету.
Могућност њихове употребе је сужена, јер је настава углавном на језику већинског народа. Какав је однос професионалног језика и матерњег језика студенткиња из националних заједница у Војводина, био је предмет детаљног истраживања на Центру за родне студије УНС, којим руководи проф. др Свенка Савић.
Студенткиње докторских студија Центра су на конференцији представиле резултате својих истраживања.
Њихове анализе могућности за употребу матерњих језика и родно осетљивог језика сагледане су на основу изјава и ставова жена, припадница различитих националних заједница које живе у Војводини и чији је језик у службеној употреби.
Између осталог, један од закључака јесте и настојање да се на Новосадском универзитету отвори већа могућност за учешће матерњих језика студената и студенткиња и да се у већој мери поштују препоруке које се односе на родно осетљив језик, о чему би требало отворено разговарати са Управом Универзитета. Такође, указано је и на потребу прилагођавања уџбеника у циљу превазилажења језичких баријера, које су према подацима из истраживања узрок што се један део студената и струденткиња из различитих националних заједница одлучује да школовање настави у државама матицама.
Поред мр Маје Седларевић и проф. др Свенке Савић, на данашњем стручном скупу су говориле и докторанткиње Ана Клем Аксентијевић, Каролина Лендак-Кабок и Смиљана Милинков, затим, Даница Тодоров, заменица Покрајинске заштитнице грађана-омбудсманке, као и покрајинске посланице.