Novi Sad, 25. septembar 2015. godine - Povodom obeležavanja Evropskog dana jezika, u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine danas je održana stručna konferencija o rodno osetljivom jeziku i upotrebi maternjih jezika na teritoriji Pokrajine.
Evropski dan jezika se obeležava 26. septembra, a ustanovljen je 2001. godine, odlukom Saveta Evrope i uz pokroviteljstvo Evropske unije u uverenju da je višejezičnost na starom kontinentu dragocena realnost koju treba sačuvati, vrednovati i negovati u budućnosti.
Obeležiti Evropski dan jezika znači pokazati jezičke razlike i afirmisati potrebu komunikacije sa drugima radi uklanjanja jezičkih i kutlurnih barijera, rečeno je u uvodnom delu skupa.
Konferencijom je predsedavala mr Maja Sedlarević, pokrajinska poslanica i doktorantkinja Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu. Ona je u uvodnom izlaganju kazala da se ne može zamisliti bolje mesto za održavanje pomenutog skupa imajući u vidu da je Skupština AP Vojvodine sa šest jezika u službenoj upotrebi, najmnogojezičniji parlament posle Evropskog parlamenta.
Sedlarevićeva je ocenila da je potrebno obezbediti veću zastupljenost kako maternjih jezika, tako i rodno senzitivnog jezika. Ona je dodala da treba podići svest ljudi o ovom problemu i sveobuhvatno i zajednički raditi na otklanjanju postojećih prepreka.
U ovom trenutku pitanje upotrebe maternjih jezika kao i rodno osetljivog jezika na prostoru Vojvodine otvoreno je na različite načine. Ugledna profesorka psiholingvistike dr Svenka Savić, smatra da su maternji jezici danas u različitim profesijama „ gladani“ i da kada je u pitanju njihova upotreba, treba imati u vidu da se radi o prezentovanju identiteta, kao više komponente. Sa druge strane, kada je reč o upotrebi rodno osetljivog jezika, situacija nije ništa bolja. Rodno osetljiv jezik je onaj jezik koji nas definiše u ideološkom smislu i zato mora da bude sastavni deo obrazovanja, kazala je prof. dr Svenka Savić.
Na današnjoj konferenciji posebna pažnja je posvećena upotrebi maternjih jezika na Univerzitetu. Prof. dr Svenka Savić naglasila da je potrebno više vrednovati maternje jezike na Univerzitetu.
Mogućnost njihove upotrebe je sužena, jer je nastava uglavnom na jeziku većinskog naroda. Kakav je odnos profesionalnog jezika i maternjeg jezika studentkinja iz nacionalnih zajednica u Vojvodina, bio je predmet detaljnog istraživanja na Centru za rodne studije UNS, kojim rukovodi prof. dr Svenka Savić.
Studentkinje doktorskih studija Centra su na konferenciji predstavile rezultate svojih istraživanja.
Njihove analize mogućnosti za upotrebu maternjih jezika i rodno osetljivog jezika sagledane su na osnovu izjava i stavova žena, pripadnica različitih nacionalnih zajednica koje žive u Vojvodini i čiji je jezik u službenoj upotrebi.
Između ostalog, jedan od zaključaka jeste i nastojanje da se na Novosadskom univerzitetu otvori veća mogućnost za učešće maternjih jezika studenata i studentkinja i da se u većoj meri poštuju preporuke koje se odnose na rodno osetljiv jezik, o čemu bi trebalo otvoreno razgovarati sa Upravom Univerziteta. Takođe, ukazano je i na potrebu prilagođavanja udžbenika u cilju prevazilaženja jezičkih barijera, koje su prema podacima iz istraživanja uzrok što se jedan deo studenata i strudentkinja iz različitih nacionalnih zajednica odlučuje da školovanje nastavi u državama maticama.
Pored mr Maje Sedlarević i prof. dr Svenke Savić, na današnjem stručnom skupu su govorile i doktorantkinje Ana Klem Aksentijević, Karolina Lendak-Kabok i Smiljana Milinkov, zatim, Danica Todorov, zamenica Pokrajinske zaštitnice građana-ombudsmanke, kao i pokrajinske poslanice.