Temišvar/Novi Sad, 14. april 2016. godine – Na inicijativu Ane Tomanove Makanove, potpredsednice Skupštine AP Vojvodine i potpredsednice Skupštine evropskih regiona, najveće regionalne mreže u Evropi koja broji preko 200 članica, danas je u Temišvaru održana konferencija pod nazivom: „Žene u vandrednim situacijama“, Evropska iskustva, rešenja i regionalne perspektive.
Konferencija je organizovana u okviru redovnih plenarnih zasedanja Komiteta Skupštine evropskih regiona koja se održavaju u Rumuniji i posvećena su „komunikaciji i aktivnostima u kriznim vremenima“. Polazeći od navedene teme, ideja je bila da predstavnici regiona na jednom mestu kroz stručnu analizu, dijalog, razmenu mišljenja i iskustava, sagledaju ulogu i položaj žena u kriznim situacijama, posledice, kao i značaj aktivnog učešća žena u kreiranju politika u kriznim situacijama, istakla je organizatorka skupa Ana Tomanova Makanova, koja je kao potpredsednica Skupštine evropskih regija zadužena za jednake mogućnosti.
Predstavnice različitih evropskih regiona predstavile su na skupu postojeće stanje u oblasti rodne ravnopravnosti sa akcentom na krizne situacije, svoje regionalne strategije i akcione planove. Na kraju kongferencije, doneti su zajednički zaključci u nameri da se pomogne regionima da što bolje pristupe proceni rizika i da u isto vreme, primene i principe rodne ravnopravnosti. Na stručnom skupu su govorile predstavnice Evropskog instituta za ravnopravnost polova iz Brisela, regije Vesterboten iz Švedske, regije Alba Julia iz Rumunije, a iskustva AP Vojvodine je pored Ane Tomanove Makanove, predstavila i Danica Todorov, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombutsmana.
Evropski parlament pozvao je Evropsku komisiju da dostavi novu komunikacijsku strategiju o ravnopravnosti polova i ženskih prava za period od 2016. do 2020. godine. U tom kontekstu, evropske regije imaju za cilj da definišu zajedničke poruke na osnovu njihove različitosti, znanja i iskustva u oblasti rodne ravnopravnosti i ženskih prava, a današnja konferencija bila je odlična prilika da se takve poruke objedinje i upute prema ključnim donosiocima odluka.
Potreba za uključivanjem rodne ravnopravnosti u politike upravljanja rizicima je proizašla iz prepoznavanja činjenice da žene nisu samo jedna od najugroženijih grupa koje pogađaju prirodne i antropogene katastrofe, nego njihove kapacitete i veštine treba imati u vidu i prilikom kreiranja procena i planova, u preventivnim aktivnostima, ali i nakon nastanka katastrofe. One imaju posledice na celu zajednicu, ali je njihov uticaj na žene i decu veći, jer infrastrukturne teškoće, premeštanje i izolacija, nedostatak porodične i društvene podrške zbog odsustva muškaraca, padaju na teret žena, naglašeno je na skupu.
Učesnice i učesnici su se osvrnuli i na “Sendai deklaraciju” UN-a, koja se odnosi na smanjenje rizika od katastrofa, njene okvire delovanja i prioritete. Podsetili su da je jedan od ključnih prioriteta upravo uključivanje jednakosti polova u sve politike rukovođenja rizicima od katastrofa, kao i u procese donošenja planova i odluka, gde je istaknuto da upravljanje rizicima zahteva angažovanje celog društva i sveobuhvatno nediskriminatorno učešće žena, dece i mladih, osoba sa invaliditetom i ostalih grupa u tom procesu.
Obraćajući se učesnicama i učesnicima konferencije, Ana Tomanova Makanova je poručila da je diskriminacija ne prihvatljiva i naglasila da katastrofe ne diskriminišu, već da to upravo radi društvo koje ima obavezu da se izbori sa ovim problemom. „Tokom i nakon katastrofe povećava se ranjivost žena, kao i mogućnost pojavljivanja ili eskalacije porodičnog nasilja. Žene su najprisutnije u neformalnim sektorima rada i u poljoprivredi, gde su često najviše pogođene vanrednim događajima, tako da su stope nezaposlenosti među ženama nakon katastrofa veoma visoke. Žene su neophodne u svim fazama kreiranja politika i zbog toga što se one primarno brinu o deci, starijima, bolesnima i osobama sa invaliditetom. One nisu samo žrtve nego i ključni akteri za izgradnju zajednice zbog čega je veoma važan razvoj ženskih kapaciteta za smanjivanje rizika od katastrofa i njihovog negativnog uticaja u upravljanju rizicima“, poručila je Tomanova Makanova.
„Žene mogu da daju doprinos kreiranju politika na svim nivoima. Zato je uključivanje rodne perspektive u upravljanje vanrednim situacijama od suštinskog značaja, jer će u suprotnom žene i dalje biti nesrazmerno pogođene katastrofama. Svi oni koji rade u toj oblasti treba da prepoznaju specifične potrebe žena, da uvaže činjenicu da se one brinu o važnim delovima života u uslovima katastrofe, te da mogu značajno da doprinesu oporavku i obnovi zajednice, kao i održivom razvoju. Posebnu pažnju treba posvetiti jačanju i podršci ženskog liderstva na lokalnom, ali i na nacionalnom nivou. Svi programi upravljanja rizicima moraju biti deo efikasnog održivog razvoja koji poštuje potrebe i mogućnosti i žena i muškaraca. I da ne zaboravimo „Katastrofe ne diskriminišu, društvo da!“, kazala je u svom obraćanju Ana tomanova Makanova.
Na kraju konferencije: „Žene u vandrednim situacijama“, Evropska iskustva, rešenja i regionalne perspektive, doneti su sledeći Zaključci:
1. Predlaže se kontinuirano ukazivanje javnosti da se postojeći planovi za upravljanje krizom i vanrednim situacijama dorade i da se prilikom kreiranja novih planova posebno vodi računa o rodnoj ravnopravnosti, upravljanju informacijama, edukaciju i obuci svih građana;
2. Potrebno je omogućiti da veliki broj podataka koji se prikuplja bude dostupan javnosti (izveštaji i podaci institucija koje sprovode nacionalne planove za vanredne situacije), kao i uključivanje lokalnih i nacionalnih medija u proces informisanja;
3. Predlaže se povećanje znanja i kapaciteta lokalnih samouprava i udruženja građana za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije. Povećanje učešće žena u procesima koji se pokreću radi smanjenja rizika od katastrofa;
4. Predlaže se uspostavljanje saradnje sa organizacijama civilnog društva i podrška organima i institucija njihovim aktivnostima u sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i u porodici;
5. Predlaže se da se nasilje nad ženama i u porodici posmatra kao pitanje bezbednosti u zajednici i povećanje zaštite svih onih koji su preživeli nasilje u porodici;
6. Predlaže se jačanje programa ekonomskog osnaživanja žrtava, tokom procesa izlaska iz nasilja i posle nasilja.