Нови Бечеј/Нови Сад, 15. јун - На свечаности поводом обележавања 230 година од добијања статуса вароши Новобечејске, председнику Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштвану Пастору је у Новом Бечеју, уручена почасна повеља вароши Новобечејске.
У знак захвалности на доброј сарадњи између Општине и покрајинског парламента, признање, које датира још из 1788 године, када је Општина Нови Бечеј у тадашњој Хабзбуршкој монархији добила статус вароши, предеседнику Пастору уручио је Саша Максимовић, председник Општине Нови Бечеј. Признање статуса вароши, тадашњем Новом Бечеју омогућило је велики напредак у његовом економском развоју, јер се добијањем статуса, стицало право на одржавање вашара, који је у то време представљао привилегију.
Председник Пастор је на свечаности честитао представницима Општине и грађанкама и грађанима јубилеј и подсетио на његов значај са историјског аспекта, као и на историјске везе Новог Бечеја и покрајинске Скупштине. Председник је оценио да на основу досадашњих постигнутих резултата, Нови Бечеј, Војводина и Србија имају шансу да покрену важне пројекте привредног и друштвеног развоја и нагласио да су суштина људи, њихово знање, ентузијазам и спремност да искористе постојеће могућности.
„За градњу пруге Кикинда-Зрењанин (градња је почела 1882.) везане су разне приче, па тако и прича да пруга није ишла равном линијом већ около, преко Новог Милошева, Новог Бечеја и Кумана. Заобилазни пут банатске пруге је објашњен комшијском шалом – наводно су се Башаидци уплашили да ће им воз прегазити гуске – али на страну наше војвођанско-комшијске међусобице, чињеница је да саобраћајна инфраструктура значи цивилизацијски процват и посебно када уз пругу постоји и речно пристаниште – 10 година пре првог воза још 1872. овде је пристао и брод који је довезао цара Фрању Јосифа. Сигуран сам да сви знају да се цар посебно одушевио вином крокањ са Бисерног острва и да се у наредних пола века ово вино служило на бечком двору.
Важнијим од симпатичне комшијске шале ми се чини писање ондашње штампе, а у поводу проласка првог воза на банатској прузи, да: „.. од данас нисмо изоловани, од данас смо позитиван део Европе … наш живот и наша трговина ће добити европски потпис, рекао је Иштван Пастор и додао: Овом историјском вињетом желим рећи да Нови Бечеј и Војводина не само да носе европски потпис, него да се у Банату сусрећу, бићу слободан да кажем: европска цивилизација и локална традиција.
Чињеницом да признавањем статуса вароши становници Новог Бечеја добијају право слободне трговине, што значи да путују и да овде долазе трговци из различитих делова света, да се споразумевају Новобечејци са странцима на различитим језицима, да организују верску службу за вернике различитих вероисповести, да прихватају различите обичаје и културе.
Признавањем статуса вароши постајете део великог света и прескачете властиту сенку провинцијалног. Постајете део европске историје оног тренутка када ваша деца одлазе на школовање на престижне европске факултете, а Нови Бечеј је то постао 320 година пре доношења повеље. Наиме, Андреас Јоханис де Арача и Томас Бенедикти де Арача 1468. године су отишли на студије у Краков, један од најстаријих европских универзитета, као први студенти са овог подручја, да би се вратили у завичај и своје знање применили на опште добро.
Подсећам уважене даме и господо, да су у свом имену оба студента носила топоним Арача, а са Арачом у презимену морали сте отићи на неку од могућих седам страна, а сви знамо да се од Араче рачвају путеви према атарима седам банатских села. И Арача је место сусрета цивилизација, она је споменик не само наше локалне већ и европске културе. Основном прероманичка црква из 11. века, потом бенедиктинска опатија, паљена и рушена, служила је и католичким и православним верницима, преправљана је и у одбрамбену тврђаву, романичка са готичким торњем - део српске и део мађарске, немачке и отоманске историје.
Поштоване даме и господо, процеси европеизације ће неминовно отворити још једно питање: ако су се овде на обали Тисе среле европска и историја наших простора, да ли већ тада можемо говорити о европској политичкој, културној и правној традицији у којој се институционално развија и данашња Војводина као и Нови Бечеј.
Одговор је недвосмислено да. Нови Бечеј је, језиком бројки говорећи, већ 780 година део европског културног, економског и политичког простора. Наиме, први поузданији податак о Новом Бечеју бележи се у даровници угарског краља Беле ИВ којом он 1238. витезовима хоспиталцима дарује бечејско утврђење, што несумњиво сведочи о његовом значају, пре свега економском.
Коначно, и процес модернизације и европеизације Баната је покренуо Клаудије Флоримунд Мерси, пореклом Шпанац, коњички генерал, који је на предлог Еугена Савојског именован за првог администратора Баната (1718-1733.) Он је поделио Банат на 12 диштрикта, градио је путеве, оснивао нова насеља, уводио нове расе стоке, развијао занате, мануфактуре, колонизовао Банат. Радио је на исушивању мочвара, регулацији река у Банату. Сви можемо бити поносни на богату историју Новог Бечеја, међутим поставља се питање како искористити економске, културне, географске, људске потенцијале и живети садашњицу квалитетно и богато.
Сигуран сам да је данашња инвестициона конференција понудила барем део одговора на ово питање. Сигуран сам и да су гринфилд и браунфилд потенцијали, демографска и квалификациона структура Новог Бечеја, подстицај будућим инвеститорима да улажу у развој не само општине Нови Бечеј већ и целог региона. Подстицај инвеститорима ће сигурно представљати и међудржавни споразум Републике Србије и Мађарске којим се омогућава слободна пловидба реком Тисом бродовима под свим заставама као и укључивање реке Тисе у Трансевропску мрежу водних путева ТЕН-Т. Слободна пловидба Тисом и укључивање у Трансевропску мрежу водних путева су кључни предуслови за развој регионалне привреде, туризма и културног повезивања и свакако додатни подстицај за учешће општине Нови Бечеј у програмима ИПА прекограничне сарадње.
Подсећам и да је на темељу ратификоване Мадридске конвенције дата могућност нашим градовима и општинама да се укључе у пројекте Европског партнерства за територијалну сарадњу (ЕГТЦ) и да закључивањем споразума о прекограничној сарадњи развијају пројекте који ће резултирати унапређењем регионалног развоја, транспорта, туризма, увођењем нових стандарда заштите животне средине, и од посебног значаја, пројекте развијања узајамне помоћи у ванредним ситуацијама.
Поштовани Новобечејци, поштовани гости Новог Бечеја, Нови Бечеј, Војводина и Србија имају шансу да покрену важне пројекте привредног и друштвеног развоја. Али, суштина су људи – њихово знање, ентузијазам и спремност да искористе постојеће могућности. До сада постигнути резултати ме чине сигурним да ће Нови Бечеј време до следеће округле годишњице стицања статуса вароши искористити на најбољи могући начин.
Имате све, и што је најважније имате људе, и данас као и у прошлости. Коначно, не треба заборавити историјску везу Новог Бечеја и Скупштине Војводине и чињеницу да је последњи бан Дунавске бановине доктор Милорад Влашкалин рођен управо у Новом Бечеју“, рекао је у свом обраћању, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Пастор, захваљући се на признању.
На свечаности је приказан кратак филм који представља Нови Бечеј од самог настанка и живљења на овим просторима, од неолита на Борђошу до модерног Новог Бечеја, са главним освртом на 1788. годину и добијање повеље. У уметничком делу, концерт је извео Војвођански камерни оркестар. Свечаности је претходила и инвестициона конференција на којој су претстављени општински привредни потенцијали и могућности привредне сарадње.