Novi Sad, 22. april - Predsednik Skupštine AP Vojvodine dr Balint Juhas prisustvovao je danas predstavljanju preporuka kako kulturno nasleđe bolje iskoristiti za razvoj turizma i privrede, u okviru interregionalnog projekta „COMMHERITOUR“.
Poseban fokus bio je na unapređenju nedovoljno iskorišćenog kulturnog i zanatskog nasleđa u ruralnim i perifernim područjima, a sa ciljem jačanja njihove ulloge u lokalnom ekonomskom razvoju i unapređenju kvaliteta života lokalnih zajednica.
Predsednik Juhas istakao je da često zanemarujemo važnu činjenicu, a to je da nasleđe ne predstavlja teret prošlosti, već značajnu ekonomsku šansu. On je naglasio da Vojvodina kao snažan i stabilan region koji učestvuje sa oko trećinom u ukupnom BDP-u Srbije, potvrđuje svoju ulogu jednog od ključnih ekonomskih oslonaca zemlje, te da pored poljoprivredne snage, poseduje i bogato kulturno i zanatsko nasleđe, koje predstavlja važan, ali još uvek nedovoljno iskorišćen razvojni resurs.
„Moramo biti iskreni, taj resurs još uvek ne koristimo dovoljno. Problem nije u tome što nemamo vrednost, već u tome što je ne povezujemo, ne nudimo tržištu i ne prenosimo novim generacijama. Drugim rečima, imamo potencijal, ali ga još nismo pretvorili u razvoj. Upravo zato je projekat „COMMHERITOUR“ važan, jer donosi model koji povezuje znanje i tržište, pretvara zanat u proizvod, a nasleđe u ekonomsku vrednost“, rekao je predsednik Juhas
On je naglasio da u Vojvodini danas posluje oko 500 zanatskih preduzeća sa približno 2.000 zaposlenih, što ukazuje na postojeću osnovu za razvoj, ali i na značajan prostor za dalji rast. Takođe je istakao da je cilj da se kroz očuvanje znanja, razvoj turističkih proizvoda i jačanje saradnje ovi potencijali pretvore u nova radna mesta, turističke rute i prilike za mlade, čime zanatstvo postaje deo ekonomije budućnosti, a razvoj dobija jasan identitet i dugoročnu održivost.
Glavni projektni partner iz Srbije u okviru programa COMMHERITOUR je Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, dok projekat ukupno okuplja 12 partnera iz više zemalja Dunavskog regiona, uključujući Mađarsku, Sloveniju, Češku, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Rumuniju i Crnu Goru. Pored predsednika Juhasa, prisustvovali su i direktor Fonda „Evropski poslovi“ Ognjen Dopuđ, kao i drugi predstavnici stručnog, civilnog i javnog sektora.