Novi Sad, 9. oktobar – U Naučno-tehnološkom parku Novi Sad danas je održana otvarajuća konferencija strateškog projekta „Razvoj graničnog prelaza Santovo – Bački Breg II“, koji se realizuje u okviru programa Interreg VI-A IPA Mađarska–Srbija 2021–2027, uz finansijsku podršku Evropske unije. Vodeći partner na projektu je Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja Mađarske, dok su partneri sa srpske strane JP „Putevi Srbije“ i JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine dr Balint Juhas istakao je da unapređenje graničnog prelaza predstavlja važan korak u povezivanju Srbije i Mađarske, razvoju teretnog saobraćaja i stvaranju boljih uslova za privredu i stanovništvo sa obe strane granice.
„Vojvodina nije kraj evropske saobraćajne mreže. Vojvodina je raskrsnica, a raskrsnica vredi onoliko koliko su joj putevi otvoreni“, poručio je Juhas i podsetio da razvoj saobraćajne veze Baje, Santova, Bačkog Brega i Sombora traje više od dve decenije, kroz najmanje pet povezanih prekograničnih projekata i uz više od deset miliona evra uloženih u pripremu i razvoj ovog pravca.
Navodeći primer železničke veze Subotice i Segedina, na čijoj je pripremi dokumentacije učestvovao tokom niza godina, Juhas je istakao da rezultati prekogranične saradnje postaju deo svakodnevnog života. Danas tom prugom godišnje putuje oko 100.000 ljudi.
„To je suština prekogranične saradnje: dobra ideja postaje projekat, projekat infrastruktura, a infrastruktura vreme koje vraćamo ljudima i privredi“, rekao je Juhas.
Ukupna vrednost projekta „Hercegszántó – Bački Breg II“ iznosi 3.064.650 evra, od čega Evropska unija obezbeđuje 85 odsto, odnosno 2.604.952,50 evra. Realizacija je planirana do 30. aprila 2028. godine. Na srpskoj strani predviđeni su izrada tehničke dokumentacije, izgradnja prve faze dela putničkog terminala i celog teretnog terminala, kao i nadzor nad radovima. Na mađarskoj strani biće nabavljena i ugrađena savremena oprema za kontrolu teretnih vozila, uključujući 3D laserski skener, IT opremu, signalizaciju, kontrolni sistem i video-nadzor.
Juhas je naglasio da je poseban značaj projekta u tome što je teretni saobraćaj na ovom prelazu trenutno ograničen na vozila do 3,5 tone, dok će unapređenje infrastrukture omogućiti njegovu značajniju ulogu u međunarodnom prevozu robe i rasterećenje drugih graničnih prelaza između Srbije i Mađarske.
„Prošle godine robna razmena Srbije i Mađarske dostigla je oko 3,4 milijarde evra. Iza te brojke stoje preduzeća, proizvođači, radna mesta i roba koja mora da stigne do tržišta. Svaki sat manje na granici znači veću konkurentnost naše privrede“, istakao je Juhas i dodao da se od Bačkog Brega razvija i budući putni pravac kroz Vojvodinu, dug oko 185,5 kilometara, koji će preko Sombora, Kule, Vrbasa i Srbobrana voditi do rumunske granice.
„Ne govorimo samo o jednom graničnom prelazu, već o povezivanju čitavog regiona. Razvoj infrastrukture znači brže kretanje ljudi, lakši pristup tržištima i nove mogućnosti za privredu i lokalne zajednice“, poručio je Juhas, dodajući da se dobri odnosi Srbije i Mađarske potvrđuju konkretnim projektima koji donose korist građanima.
Otvarajućoj konferenciji prisustvovali su i Nemanja Martinović, pomoćnik ministra za evropske integracije Republike Srbije, Žolt Barna, državni sekretar nadležan za drumski saobraćaj u Ministarstvu građevinarstva i saobraćaja Mađarske, Jelena Prica, pomoćnica pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora, Miodrag Poledica, pomoćnik direktora JP „Putevi Srbije“, i Predrag Knežević, direktor JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“.