Novi Sad, 01. oktobar – U Skupštini AP Vojvodine danas je održana otvorena sednica na temu „Dunavska stategija – nova uloga regiona“, uz prisustvo mnogobrojnih gostiju iz inostranstva, predstavnika Univerziteta, lokalnih samouprava i relevantnih institucija.
Otvarajući sednicu predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor obratio se poslanicima i gostima, i istakao da kao osnovni zadatak Dunavske strategije vidi obezbeđivanje prava na dostojanstven život i rad za što veći broj građana koji žive u Podunavlju i dodao da kapital ove strategije čine upravo ljudi i poverenje koje se gradi između njih.
„U polju parlamentarne saradnje, razumem Dunavsku strategije kao mogućnost – transformisanja zajedničkih problema i izazova, u zajedničke strategije. Kao mogućnost da upravo parlamentarna saradnja ponudi novi koncept solidarne saradnje. I novi podunavski identitet. Taj novi podunavski identitet nužno obuhvata i dimenzije političkog, bezbednosnog, kulturnog, mirovnog identiteta“, istakao je Pastor.
On je dodao da posebnu pažnju bih treba posvetiti boljoj koordinaciji i efikasnijoj saradnji institucija, jer region Podunavlja treba zajedničke odgovore na nove globalne izazove.
„Mnogi problemi koji se javljaju u Dunavskom regionu ne poznaju pojam granice: prirodne katastrofe, poplave, zagađenje reka, zaštita životne sredine ali i rešavanje problema intermodalnog saobraćaja, infrastrukture – sve to zahteva zajednički nastup institucija i svih građana koji žive na ovim prostorima“, poručio je predsednik vojvođanskog parlamenta.
Pozdravljajući prisutne, predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić istakao je da aktivna uloga AP Vojvodine u saradnji s drugim podunavskim regionima predstavlja jasnu podršku evrointegracijskim procesima na nivou cele Srbije.
„Očekujem da tokom današnje rasprave čujemo nove ideje i predloge u pogledu saradnje podunavskih regiona i gradova na konkretnim projektima. Prisustvo brojnih koordinatora uverava me da ćemo imati priliku da raspravljamo o vrlo važnim oblastima, kao što su: plovni putevi, železnički, drumski i vazdušni saobraćaj; konkurentnost preduzetništva i razvoj klastera, kao i jačanje institucionalnih kapaciteta i međuregionalne saradnje. Strategija Evropske unije za Dunavski region nudi jedinstvenu priliku da se promoviše prekogrenična saradnja i ubrza održivi ekonomski i kulturni razvoj centralne i istočne Evrope“, istakao je predsednik Pajtić.
On je rekao i da je u Vojvodini svima jasno koliki je značaj regiona, razvoj regiona i kolikonjihova međusobna saradnja blagotvorno deluju na razvoj cele države, kao i saradnje sa susedima.
Obraćajući se prisutnima, predstavnica Kancelarije za Evropske integracije Vlade Republike Srbije koja obavlja opštu koordinaciju implementacije programa Dunavske strategije u našoj zemlji Sanja Knežević Mitrović, rekla je da je sveobuhvatna strategija EU za Dunavski region bazirana na četiri stuba prioriteta usmerenih na uspostavljanje sistema bezbedne plovidbe i razvoja transporta i prateće infrastrukture, zaštitu životne sredine, održivo korišćenje prirodnog bogatstva, ekonomski razvoj i jačanje regionalne saradnje i partnerstva u regionu Podunavlja. Ona je naglasila da Srbija pruža važan doprinos realizaciji tog internog dokumenta EU i podsetila da je u tom cilju 24. septembra 2009. godine, osnovana Radna grupa koju čine predstavnici 10 ministarstava, Vlade Vojvodine i Kancelarije za evropske integracije.
Peter Langer, generalni koordinator Saveta dunavskih gradova i regiona ukazao je na poseban značaj regionalnih parlamenata u procesu sprovođenja Dunavske straegije i dodao da Dunav predstavlja stub koji povezuje centralnu i jugoistočnu Evropu, te istakao da Novi Sad i Vojvodina koji se nalaze u sredini, spajaju ta dva dela Evrope i predstavljaju ogroman potencijal za razvoj demokratskog, socijalnog, ekonomskog i regionalnog značaja za sve građane koji žive u podunavskom regionu, koji broji blizu 115 miliona ljudi. On je u svom obraćanju rekao da pozitivne inicijative, uključivanje što većeg broja građana, posebno mladih ljudi, podizanje sopstvenih kapaciteta i politička podrška su od ključnog značaja u tom procesu, budući da u njemu nije predviđeno osnivanje novih fondova, institucija i donošenje novih propisa kojima bi se podstakla dodatna podrška.
Gunter Ciš, prvi gradonačelnik Ulma je istakao da su grad Novi Sad i pokrajina Vojvodina dobri partneri za saradnju u okviru Dunavske strategije. Ciš je u središte Dunavske strategije postavio povezivanje ljudi i ukazao na potrebu i značaj razvijanja “jedinstvenog brenda” u okviru zemalja podunavskog regiona kako bi svako ko prolazi tim regionom mogao brzo i jednostavno da dobije sve potrebne informacije o tome šta mu je na raspolaganju na određenoj lokaciji. On je u svom izlaganju govorio o potrebi stalnog razvoja i profesionalizacije lokalnih i regionalnih uprava i o dobrim primerima prakse u okviru realizacije Dunavske strategije, naglašavajući da su upravo ti dobri primeri prakse omogućili pojedinim delovima Nemačke kao i čitavoj naciji da se odupre izazovima globalne ekonomske krize.
O mobilnosti, železničkom, putnom i vazdušnom saobraćaju govorio je koordinator za Prioritet 1 Dunavske strategije Miodrag Poledica, o razvoju samosvesnog društva, istraživanju i obrazovanju koordinator Prioriteta 7 dr Miroslav Vesković, o podršci konkurentnosti i preduzetništvu koordinator Prioriteta 8 dr Hans Herdlička, dok je o razvoju kapaciteta institucija i njihovoj saradnji govorio koordinator Prioriteta 10 dr Kurt Puhinger.
.