01. 03. 2019.Посланица Миа Страјин на 72. заседању Комитета Уједињених нација за елиминисање дискриминације жена

Женева/Нови Сад 01. март – Посланица Скупштине АП Војводине и координаторка Женске парламентарне мреже Миа Страјин у Женеви учествује као представница Скупштине АП Војводине у државној делегацији Републике Србије на представљању Четвртог периодичног извештаја о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминација жена на 72. заседању Комитета Уједињених нација за елиминисање дискриминације жена.

Задатак делегације је да члановима Комитета пружи одговоре и уверења да Република Србија поштује обавезе преузете ратификацијом Међународне конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW), пре 38 година. 

Посланица Страјин је на заседању Комитета У Женеви представљала активности АП Војводине у примени CEDAW Конвенције – институционални и нормнативни оквир и праксу покрајинских институција у области заштите људских права жена, превенције дискриминације и борбе против насиља над женама. Он а је истакла да се посебна пажња усмерава на унпређење и заштиту права жена које се налазе у виском ризику од вишеструке дискриминације, а то су жене на селу, жене са инвалидитетом и Ромкиње. Такође, истакнуто је да је у Републици Србији, успостављен јасан друштвени и политички консензус о потреби ефикасног сузбијања насиља над женама, те да се политике у овој области спроводе ефиксано и на одговарајући начин.

До сада је Комитету за елиминацију дискриминације жена поднето укупно четири извештаја о примени ове Конвенције. Четврти периодични извештај о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена Влада Републике Србијеје усвојила на седници одржаној 27. јула 2017. године.

Канцеларија за људска и мањинска права је координирала рад на овом документу и сачинила га у складу са смерницама Комитета за елиминисање дискриминације жена. У изради овог Извештаја учествовали су одбор за људска и мањинска права, сви релевантни републички и покрајински ресори извршне власти, Републички завод за статистику, Национална служба за запошљавање, Привредна комора Србије као и градска управа Града Београда. Такође, свој допринос су дале организације цивилног друштва.