Историјат Бановинске палате
Бановинска палата, данашњи комплекс Покрајинске владе и Скупштине АП Војводине, била је седиште Банске управе и бана Дунавске бановине у периоду од 1939. до 1941. године, јер је између два рата, тачније од 3. октобра 1929, Краљевина Југославија била подељена на девет бановина, и то: Савску, Приморску, Дравску, Дринску, Зетску, Моравску, Вардарску, Врбаску и Дунавску бановину.
Дунавска бановина је обухватала подручја Барање, Баната, Бачке, Срема, Шумадије и Стига. Бански двор, данас зграда Скупштине АП Војводине, био је резиденција бана Дунавске бановине. Монарх (касније намесништво) указом је бирао банове, „људе од поверења”, који су имали да на повереној територији, у име краља, врше највишу политичку и управну власт. Међутим, само последња три бана од укупно једанаест банова Дунавске бановине уживала су у комодитету комплекса, ствараног скоро пуну деценију, по пројекту архитекте Драгише Брашована.
Након окупације Краљевине Југославије, Бански двор био је центар Војне управе и Жандармерије.
После Другог светског рата, па све до средине педесетих година, у реперезентативним просторијама Банског двора, поред седишта Народне скупштине Војводине (проглашене Уставом ФНРЈ од 31. јанура 1946. године) био је и Дом ЈНА, у коме су одржаване разне културне манифестације.
Звучне титуле банова носили су:

инжењер Дака Поповић (1929–1930)
|

Радосав Дуњић (1930)
|

генерал Светомир Љ. Матић (1930–1931)
|

Милан Николић (1931–1933)
|

Добрица Матковић (1933–1935)
|

Милојко Васовић (1935)
|

Светислав Пауновић (1935–1936)
|

Светислав Рајић (1936–1939)
|

др Јован И. Радивојевић (1939–1940)
|

др Бранко Кијурина (1940–1941)
|

др Милорад Влашкалин (1941)
|
У току Другог светског рата Бановинска палата била је центар мађарске Војне управе за Бачку, генерала Беле Новаковича. После ослобођења, па све до средине педесетих година у њој је поред владе и скупштине био и Дом ЈНА, у коме су одржаване разне културне манифестације. Након завршетка другог светског рата, председници Скупштине Аутономне покрајине Војводине били су:

Александар Шевић (1945–1946)
|

Матеја Матејић (1946–1947)
|

др Иван Мелвингер (1946–-1947)
|

Ђорђе Маринковић (1946–1947)
|

др Јован Дорошки (1947–1948)
|

Ђурица Јојкић (1947–1948, 1948–1950)
|

Иса Јовановић (1947–1948)
|

Петар Миловановић (1950–1951)
|

Данило Кекић (1951–1953)
|

Лука Мркшић (1953–1958)
|

Стеван Дороњски (1953–1958, 1958–1963)
|

Радован Влајковић (1963–1967)
|

Илија Рајачић (1967–1969, 1969–1973)
|

Срета Ковачевић (1973)
|

Вилмош Молнар (1974–1978, 1978–1982)
|

Ђорђе Стојшић (1982–1983)
|

Иштван Рајчан (1983–1984)
|

Добривој Радић (1984–1985, 1986–1987, 1987–1988)
|

Руди Сова (1985–1986)
|

Живан Марељ (1988–1989)
|

в.д. Јанош Шредер (1989)
|

Бранко Кљајић (1989–1991)
|

Верона Адам Бокрош (1989–1991)
|

Дамњан Раденковић (1991–1992)
|

др Светислав Крстић (1992–1993)
|

академик проф. др
Милутин Стојковић (1993–1997)
|

др Живорад Смиљанић (1997–2000)
|

Ненад Чанак (2000–2004)
|

Бојан Костреш (2004–2008)
|

Шандор Егереши (2008–2012)
|

Иштван Пастор (2012-2023)
|