Нови Сад, 6. јун – Потпредседница Скупштине Аутономне покрајине Војводине Снежана Седлар и потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, управу, прописе и националне мањине – националне заједнице Михаљ Њилаш састали су се данас са Пододбором за права мањина при Комитету за једнакост и недискриминацију Парламентарне скупштине Савета Европе.
Састанку који је уприличен у Скупштини АП Војводине у циљу размене искуства, представљања примера добре праксе, упознавања са актуелним стањем, препорукама и мишљењима по питању остваривања права националних мањина и поштовању преузетих међународних стандарда и обавеза, присуствовали су и предтавници савета националних мањина – националних заједница из Војводине.
Обраћајући се присутнима у име домаћина скупа, потпредседница Скупштине АП Војводине Снежана Седлар нагласила је да је покрајински парламент препознатљив по својој посвећености у испуњавању обавеза у области остваривања права националних мањина. Она је оценила да је покрајинска Скупштина право место за разговоре о положају и правима националних мањина, али и о свим другим питањима у вези са остваривањем пуне једнакости и недискриминације.
„Задовољство ми је што сте данас наши гости, јер је Скупштина Аутономне покрајине Војводине као највише представничко тело грађанки и грађана Покрајине у којој равноправно живи више од 26 националних заједница, заиста посвећена заштити, поштовању и остваривању мањинских права у свим важним областима од употребе језика и писма, информисања, културе, очувања идентитета и неговања обичаја и традиције мањинских заједница. Имајући то у виду, могу слободно да кажем да је покрајинска Скупштина право место за разговоре и о положају и о правима националних мањина, али и о свим другим питањима у вези остваривањем пуне једнакости и недискриминације.
Наиме, Статутом АП Војводине, утврђено је да су у органима и организацијама АП Војводине у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма. Поред тога, прописано је и да органи АП Војводине у оквиру својих надлежности предузимају мере у циљу доследног остваривања законом уређене службене употребе језика и писама националних мањина - националних заједница. Статутом општина односно градова, утврђују се језици и писма који су у службеној употреби на територији општина и градова или у појединим насељеним местима. Полазећи од наведеног ја са поносом могу да кажем да је наша Скупштина препознатљива по томе што у свом раду у службеној употреби равноправно користи шест језика, на којима посланице и посланици могу да се обрате на седницама.
Недавним изменама и допунама Пословника о раду Скупштине отишли смо чак корак даље, тако да сада посланице и посланици који то желе, могу да добију и скупштинске материјале на мањинским, својим матерњим језицима, као и да се на језицима мањина који су у службеној употреби обрате на седницама скупштинских одбора и радних тела.
Као радна тела имамо и посебне скупштинске одборе који се баве питањима права мањина. То су пре свих, Одбор за националну равноправност који разматра предлоге одлука и општих аката ради праћења остваривања Уставом зајамчене потпуне равноправнасти припадника националних мањина - националних заједница са припадницима српског народа, предлаже мере у областима образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писма и прати остваривање права националних мањина - националних заједница у складу са националним законодавством и међународним стандардима у области националне равноправности. Питањима у области остваривања права националних заједница баве си и Одбори за безбедност, образовање и науку, локалну самоуправу и други.
Такође, пре сваке седнице Скупштине, надлежни Одбор за утврђивање истоветности покрајинских прописа на језицима у службеној употреби утврђује истоветност текстова прописа, одлука и општих аката које доноси Скупштина на језицима чија је службена употреба утврђена Статутом са српским језиком и о томе обавештава Скупштину.
Скупштина редовно разматра све извештаје и информације у вези са остваривањем права националних заједница, надзире рад и има добру сарадњу са свим покрајинским механизмима који се баве правима националних мањина“, казала је у свом обраћању, потпредседница Снежана Седлар.
Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Михаљ Њилаш оценио је данашњи састанак веома значајним и похвалио је одлуку да се тај састанак одржи у Новом Саду, на поднебљу где вековима у слози и хармонији живе припадници многих националних мањина.
„Војводина је заиста добар пример како у једном региону може да функционише развијена мањинска политика. Она се заснива на високом степену развијености информисања на језицима националних мањина, као и свести самих припадника о својим правима. Тој политици такође доприноси ефикасна службена употреба језика и писама националних заједница, развијена мрежа њихових културних институција, као и веома добра сарадња с матичним државама и регионима.” – истакао је Њилаш.
Поред тога, ресорни секретар представио је нормативне оквире који гарантују заштиту права националних мањина у Србији и најважније органе покрајинске управе које се баве мањинским правима, као и њихову улогу. Њилаш се осврнуо и на активности његовог секретаријата када су у питању мањине, које се деле на четири области: на образовање, службену употребу језика и писма, културу националних мањина и јавно информисање на језицима мањина.
Представница Федералне уније националних мањина (ФУЕН) Рената Тришлер представила је Иницијативу сигурносног пакета за националне мањине (МСПИ), петицију која има за циљ да обезбеди бољу будућност националних мањина – националних заједница у Европи. Према њеним речима, иницијатива не жели ничега да лиши већинске заједнице или Европу, једноставно жели да те заједнице и Европа буду разноликије када су у питању језици и културе.
Петицију је потписало више од 1,1 милиона грађана из једанаест земаља Европске уније, тачније из Мађарске, Румуније, Италије, Словачке, Шпаније, Бугарске, Литваније, Хрватске, Данске, Летоније и Словеније. Рената Тришлер истакла је да у Европи живи више од четири стотине нациналних мањина, и да иницијатива заступа управо њихове интересе.